Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) danas je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD, dok je predsednik SAD Donald Tramp tražio da kamata smanji. Kamata je povećana za četvrtinu procentnog poena i sada iznosi 3,9 odsto. Ovo povećanje može doneti veće troškove kredita za kupovinu nekretnina i automobila, što će dodatno opteretiti američke potrošače.
Fed je najavio još jedno povećanje kamatne stope krajem ove godine – na 4,1 odsto, u okviru napora da smanji stopu inflacije na ciljanih dva odsto. Međutim, analitičari ne očekuju da će do ovoga doći na narednom sastanku Odbora Fed u oktobru, koji se održava svega nekoliko dana uoči poslaničkih izbora. Građani SAD se muče sa skupoćom u prodavnicama i na benzinskim pumpama, kao i sa velikim troškovima stanovanja. Ovaj problem priuštivosti postao je glavna tema za novembarske izbore za Kongres, gde republikanci imaju tanku većinu u oba doma.
Rat u Iranu dodatno je pogurao cene benzina za više od sedam odsto u odnosu na avgust, što preti širenju inflatornog talasa kroz celu ekonomiju. Istraživanja pokazuju da se rast ključnih potrošačkih cena u avgustu ubrzao, što uključuje i cene hrane. Kevin Varš, Trampov izabranik, postao je predsedavajući Feda u maju. Prošle godine je više puta ukazivao na mogućnost smanjenja kamatne stope, dok je Tramp javno tražio da se to i dogodi, kako bi pozajmljivanje novca postalo lakše i jeftinije. Tramp je u aprilu izjavio da će biti „razočaran“ ako Varš ne smanji kamatnu stopu, ali je Varš odgovorio da to nije obećao.
Varš bi mogao imati određenu zaštitu zahvaljujući svom tastu Ronald Lauderu, Trampovom prijatelju i milijarderu koji je finansijski podržavao njegove predizborne kampanje. Prema merilu koje preferira Fed, inflacija je u julu iznosila 3,7% u odnosu na prethodnu godinu, dok je u aprilu 2025. godine, neposredno pre nego što je Tramp uveo sveobuhvatne carine, bila 2,3%. Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne kategorije hrane i energenata, iznosila je 3,3% u julu, što je znatno iznad ciljane vrednosti Fed-a.
Savezna vlada je danas saopštila da je maloprodaja u avgustu porasla za 1,2% u odnosu na jul, što ukazuje na to da potrošači i dalje troše značajna sredstva, uprkos pesimističnim istraživanjima o stanju privrede. Snažna potrošnja sugeriše da trenutne kamatne stope ne moraju nužno da koče ekonomiju ili usporavaju inflaciju. Fed je naveo da, iako je neizvesnost visoka zbog geopolitičkih događaja, domaća potrošnja ostaje otpornija.
Viša inflacija nije rezultat samo cena goriva. Kontinuirana ulaganja u veštačku inteligenciju dovela su do rasta cena kompjuterskih čipova i druge elektronske opreme, što je dodatno doprinelo ukupnoj inflaciji. Carinske takse takođe mogu povećati određene troškove, kao što su cene kućnih aparata, koje su porasle prošlog meseca. Potrošači će očigledno morati da se prilagode novim ekonomskim uslovima, a budućnost kamatnih stopa i inflacije ostaje neizvesna.
