Evropa se u poslednjim godinama suočava sa značajnim demografskim promenama, koje ne obuhvataju samo promene u strukturi stanovništva, već i način na koji ljudi žive. Dok se na severu kontinenta, posebno u nordijskim zemljama, mladi odlučuju na osamostaljenje već u ranim dvadesetim, jug i jugoistok Evrope, uključujući Srbiju, i dalje se drže tradicionalnog porodičnog modela. Ove razlike postaju sve očiglednije, a najnoviji podaci takođe otkrivaju gde se Srbija nalazi na toj mapi.
Prema statistikama „Eurostata“, u 2024. godini u Evropskoj uniji je registrovano 202 miliona domaćinstava, pri čemu više od 75 miliona čini samce bez dece. Ovaj trend je posebno izražen, s obzirom na to da je broj jednočlanih domaćinstava bez dece rastao brže od ukupnog broja domaćinstava, sa povećanjem od 16,9 odsto u periodu od 2015. do 2024. godine.
Na vrhu liste zemalja sa najvećim brojem samostalnih domaćinstava nalaze se severne i baltičke zemlje. Litvanija prednjači, sa oko 40,1 odsto odraslih koji žive sami, dok Estonija i Finska slede sa 35,6 i 31,1 odsto, redom. Ove zemlje takođe beleže i najmanji prosečan broj članova domaćinstava, sa samo 1,9 članova.
Glavni uzroci ovih pojava u Evropi su, pre svega, starenje stanovništva i rano osamostaljivanje mladih. U većem delu Evrope, solo život najčešće raste sa godinama, a stariji od 65 godina najčešće žive sami, posebno žene zbog dužeg životnog veka. Na severu i u baltičkim zemljama, veliki broj mladih se osamostaljuje već u ranim dvadesetim, dok demografski problemi, poput starenja i opadanja broja stanovnika, dodatno doprinose povećanju broja samaca.
S druge strane, na jugu i jugoistoku Evrope, situacija je drugačija. Grčka i Kipar beleže najmanji udeo samaca, sa 12,2 i 12,6 odsto. U ovim zemljama, kao i u većem delu istočne Evrope, porodica i dalje predstavlja glavni izvor podrške, posebno u suočavanju sa visokim troškovima života i nesigurnim prihodima. Zbog toga mladi u tim zemljama napuštaju roditeljski dom znatno kasnije nego njihovi vršnjaci na severu.
Kada se pogledaju podaci iz Srbije, situacija se čini kompleksnijom. Prema podacima sa zvaničnog Popisa iz 2022. godine, Srbija ima 2.589.344 domaćinstava, a prosečno domaćinstvo broji 2,55 članova. Najčešća kategorija su jednočlana domaćinstva, koja čine 29,9 odsto svih domaćinstava. Ove brojke ukazuju na to da Srbija živi „dve realnosti“ – i dalje se drži porodičnog modela, ali se broj malih domaćinstava povećava i postaje sve značajnija pojava.
Statistika takođe pokazuje da mladi u Srbiji roditeljski dom napuštaju kasno, u proseku posle 30. godine, što nas svrstava u obrazac jugoistočne Evrope. U ovom kontekstu, Srbija ne beleži eksploziju individualističkog načina života, već se nalazi na prelazu između tradicionalnog modela i savremenih trendova. Mladi se kasnije osamostaljuju, tražeći sigurnost u porodici, dok sa druge strane raste broj starijih koji žive sami usled starenja populacije.
U zaključku, iako Srbija još uvek ne može da se klasifikuje kao država sa „masovnim solo životom“ poput skandinavskih zemalja, demografske promene i dalje utiču na način života. Naša zemlja i dalje zadržava snažan porodični oslonac, ali sigurno se suočava sa promenama koje će oblikovati njenu budućnost.
