Albansko društvo je poslednjih godina pokazivalo znake apatičnosti i rezignacije, ali trenutni protesti, koji se odvijaju u Valoni, imaju drugačiji karakter. Ove demonstracije, koje nisu vođene političkim strankama, već su građanske prirode, izražavaju jasne zahteve protiv izgradnje luksuznog odmarališta koje se povezuje sa članovima porodice bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Afrim Krasnići, direktor Instituta za političke studije u Tirani, ističe da su mnogi od učesnika protesta mladi ljudi, studenti i članovi njegove generacije, koji se osećaju isključenim iz političkog procesa.
Prema Krasnićiju, javna reakcija nije iznenađujuća, posebno posle nasilnih incidenata protiv demonstranata u Zvernecu. Ono što ga iznenađuje jeste odlučnost i strast s kojom učesnici izražavaju svoje nezadovoljstvo. Protesti u Albaniji, kako napominje, nisu samo usmereni protiv jednog projekta, već protiv šireg problema korupcije i zloupotrebe javne imovine. Protesti su rezultat frustracije prema načinu na koji vlada tretira javne resurse, često bez transparentnosti i u skladu sa zakonima.
U Albaniji postoji širok konsenzus o prozapadnom i proameričkom stavu, a trenutno nema opozicione snage koja bi se suprotstavila vladajućim politikama. Krasnići smatra da će, iako će protesti možda biti kraći nego u Srbiji, imati značajan politički i ekonomski uticaj, uključujući preispitivanje sličnih investicionih projekata. Mnogi protestanti ne izražavaju nezadovoljstvo prema Trampovoj porodici, već prema načinu na koji vlada upravlja javnim resursima i kako se donose odluke koje utiču na život građana.
Mlađa generacija u Albaniji oseća da je premijer Edi Rama transformisao državu u personalizovanu strukturu kontrole, ograničavajući demokratski prostor i ekonomske mogućnosti. Protesti su postali platforma za izražavanje šireg nezadovoljstva, uključujući krize u obrazovanju, zdravstvu i visoku korupciju. Mnogi smatraju da Albaniji nije potrebna samo stabilnost, već i demokratija kao ključni uslov za održivu budućnost.
Krasnići se osvrće i na mogućnost da bi premijer Rama mogao da sasluša građane ili čak da podnese ostavku. Ističe da lideri koji dugo ostaju na vlasti često gube dodir sa stvarnošću i odbijaju promene koje bi mogle ugroziti njihovu moć. Rama se suočava s izazovima zbog nesposobnosti da odgovori na zahteve demonstranata, nadajući se da će se protesti smiriti.
S obzirom na trenutne okolnosti, protesti predstavljaju ozbiljnu krizu sa kojom se Rama suočava tokom svoje dugogodišnje vladavine. Mlađa generacija i liberalne elite zahtevaju promene i reforme političkog sistema, koje su veće od trenutnih mogućnosti. Važno je da se, kako bi se izbegla dalja eskalacija, uspostave kanali komunikacije između vlade i demonstranata, čime bi se omogućilo da građansko nezadovoljstvo bude usmereno ka institucionalnim rešenjima.
