Narodna skupština Republike Srbije završila je drugi dan objedinjene rasprave o 46 tačaka dnevnog reda. Poslanici su razmatrali različite teme, uključujući Alimentacioni fond, izmene medijskih zakona i zakone o stambenim kreditima za mlade. Ove rasprave su bile obeležene žustrim polemikama, kako o temama koje su bile na dnevnom redu, tako i o pitanjima van njega.
U okviru rasprave o izmenama medijskih zakona, predstavnici vlasti ističu kako će se ovim izmenama unaprediti sloboda medija, ali su takođe naglasili potrebu za borbom protiv dezinformacija. Poslanik Srpske napredne stranke, Milovan Drecun, upozorio je na opasnost od hibridnih operacija i uticaja dezinformacija na mlade ljude koji su uglavnom aktivni u online prostoru. On je predložio formiranje odseka unutar ministarstva zaduženog za borbu protiv dezinformacija.
S druge strane, poslanica Narodnog pokreta Srbije, Ivana Rokvić, kritikovala je predlaganje izmena Zakona o elektronskim medijima u trenutku kada traje proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Rokvić smatra da se ovim predlozima fingira nezavisnost REM-a, dok suštinski ostaje pod političkom kontrolom.
Usvajanje ovih zakona je jedan od ključnih uslova za otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Elvira Kovač, potpredsednica Narodne skupštine, naglasila je da je Srbija tehnički bila spremna za otvaranje klastera pre tri i po godine, ali da su događaji poput rata uticali na to da se taj proces odloži. Ona je izrazila nadu da će, ukoliko se završi trenutna sednica, Srbija imati značajne šanse da unapredi svoj položaj u evropskim integracijama.
Kovač je istakla da je deo medijskih zakona izmenjen krajem 2023. godine, a da se sada radi o manjim izmenama. U vezi sa izborom članova Saveta REM-a, navela je da će oni prvi put biti birani prema novom zakonu. Skupština nije među predlagačima, već su predlagači dostavili 49 kandidata za samo devet mesta.
Ona je dodala da je Odbor za kulturu i informisanje zadužen za smanjenje liste kandidata na 18, a da će se javni razgovori sa kandidatima održati u junu. Očekuje se da će na sednici početkom jula biti izabrano devet članova iz te konačne liste.
Klaster 3 obuhvata osam poglavlja, od kojih je pet već otvoreno. Kovač je naglasila da Srbija ima spremne pregovaračke pozicije za preostalih tri poglavlja, ali je istakla da je proces delimično blokiran zbog medijskih zakona. Ona je objasnila da su problemi u procesu evropskih integracija posledica složene geopolitičke situacije, uključujući ratove u regionu.
Poslanici su tokom rasprava pokazali različite poglede na predložene izmene, što ukazuje na složenost i važnost tema o kojima se raspravlja. Ove rasprave ne samo da su ključne za unutrašnju politiku, već i za buduće odnose Srbije sa Evropskom unijom.
U svakom slučaju, očekuje se da će završetak rasprava i usvajanje predloženih zakona doneti značajne promene u medijskom pejzažu Srbije, kao i uticati na dalji razvoj evropskih integracija. Ova pitanja će ostati u fokusu javnosti i političkih analitičara, a kako se proces bude odvijao, Srbija će morati da se suoči sa izazovima i prilikama koje donosi članstvo u Evropskoj uniji.
