Udruženje „Žena – žrtva rata“ je izrazilo ozbiljnu zabrinutost povodom sve učestalijih javnih nastupa i inicijativa iz Srbije i bh. entiteta Republike Srpske, koje dolaze i od članova porodice osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. U pismu koje su uputili predsednici Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, Grasijeli Gati Santani, ukazuju na to da se ovim inicijativama otvoreno vrši pritisak na Mehanizam s ciljem njegovog prevremenog puštanja na slobodu.
U pismu se naglašava da smatraju neprihvatljivim svaki pokušaj relativizacije pravosnažne presude kojom je Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine. Ova presuda predstavlja ključni stub međunarodne pravde, a njeno dovođenje u pitanje, bilo direktno ili indirektno, ozbiljno narušava pravni poredak uspostavljen posle počinjenih zločina.
Udruženje je posebno ukazalo na to da pozivanje na „humanitarne razloge“ ne sme biti zloupotrebljeno na način koji bi omogućio izbegavanje izvršenja kazne. „Doživotna robija mora značiti upravo to – punu i neupitnu realizaciju izrečene sankcije“, ističu i dodaju da standardi za ranije puštanje moraju ostati izuzetno restriktivni, zasnovani na rigoroznim, nezavisnim i transparentnim procenama.
Žrtve i njihove porodice smatraju da bi svako eventualno puštanje na slobodu predstavljalo duboko poniženje i novu traumu, što bi ozbiljno narušilo poverenje u međunarodne pravosudne institucije, uključujući i sam Mehanizam. U ovom kontekstu, pozivaju Mehanizam da ostane dosljedan vlastitim principima, zaštiti integritet svojih presuda i obezbedi da kazna Ratku Mladiću bude izvršena u potpunosti, bez podložnosti bilo kakvim spoljnim pritiscima.
Udruženje „Žena – žrtva rata“ takođe podseća javnost da pravda za žrtve ne sme biti predmet pregovora niti političkih inicijativa. Njihova poruka je jasna: žrtve Ratka Mladića nisu imale pravo da se pozivaju na „humanitarne razloge“. Njima sloboda nije bila ponuđena, niti su imale pravo da je traže – njihov život je oduzet, a završile su u masovnim grobnicama.
Ova situacija je još jednom istakla važnost održavanja pravde i zaštite dostojanstva žrtava ratnih zločina. U svetlu svih izazova sa kojima se suočavaju međunarodne pravosudne institucije, apel Udruženja predstavlja snažan poziv za očuvanje pravde i odgovornosti, kako bi se obezbedilo da se prošlost ne ponovi i da se glasovi žrtava čuju i poštuju. U vremenu kada se suočavamo sa sve većim pritiscima, važno je ostati dosledan principima pravde i ljudskih prava, kako bi se izbeglo dodatno narušavanje poverenja u pravosudne sisteme.
