Šuška se da bi hrvatski predsednik Zoran Milanović mogao da trči na parlamentarnim izborima 2028. godine, ali sa „nezavisnom listom“. Da li je to realno i da li bi tako levi spektar imao šanse protiv HDZ-a?
Mogućnost kandidature aktuelnog predsednika Zorana Milanovića na idućim parlamentarnim izborima ponovo trese hrvatsku javnost. Ako je verovati medijskim navodima, Milanović planira svoju „nezavisnu“ listu 2028. godine. No pre nego što se i on sam izjasnio o tako već nazvanoj „Zoranovoj listi“, javnost su preplavile reakcije ostalih političara, kao i medijskih komentatora. U tom pravcu već danima se grozničavo procenjuju mogući efekti po rezultate koje bi u tom slučaju ostvarile Milanoviću formalno bliske stranke SDP i Možemo.
Istovremeno, iznose se projekcije rezultata desnog centra i desnice, od HDZ-a do Domovinskog pokreta i Mosta, odnosno potencijal Zorana Milanovića da „ugrabi“ deo glasova sa te strane. Navodno bi ih on tada ugradio u izborni prinos levo-liberalne koalicije, ali ostaje pitanje da li bi time i za sebe osvojio onu ključnu, premijersku poziciju. Takođe, spekuliše se i s pretpostavkom da ta vrsta političke kuhinje lako može skončati u fatalnim komplikacijama, ako se njeni vinovnici nekako preračunaju.
Pri tom se mora imati u vidu činjenica da baš SDP – čiji je Milanović bio lider i premijer – i njoj srodne stranke u nekoliko prethodnih izbora beleže više takvih kalkulantskih posrtaja. „Ništa pozitivno ne vidim u toj kombinaciji, ako je najava uopšte verodostojna“, rekao je za DW politikolog Ivan Šiber. Napomenuo je da ima negativno mišljenje o Milanoviću i njegovom političkom držanju, a koje se naročito potencira u sukobu predsednika i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića.
Profesor Šiber, koji se smatra pionirom modernog političkog marketinga u Hrvatskoj, o „Zoranovoj listi“ kaže da je u pitanju „nepotreban cirkus“. „I štetan, jer će oslabiti SDP, pa će jedan deo glasova uzeti Milanović, drugi Možemo, a SDP-u će ostati ono što ostane, možda izrazito malo. Žao mi je zbog takvog rizika, ipak je ta stranka i moje delo, ili nedelo, kako hoćete.“ Kao alternativu on predviđa mogućnost povratka Milanovića na čelo SDP-a, što bi u unutarstranačkom pogledu bila drastična mera. Time bi se, naime, priznala poznata teza da ta stranka tokom poslednjih desetak godina nije uspela da pronađe novog uspešnog lidera.
Na pitanje o eventualnoj programskoj razlici između takve nezavisne liste i SDP-a, kao i Možemo, naš sagovornik reaguje burno: „Mislio sam da ozbiljno razgovaramo! Pa ko tu više vodi računa o programu, već odavno!?“ Objašnjava da su se nekada zaista cenili i programski sadržaji, pa je tada levica bila za oporezivanje bogatih i socijalne programe, a protiv militarizacije.
Politički analitičar Jaroslav Pecnik, i sam nekadašnji političar, sklon je pretpostavci da se iza vesti o „Zoranovoj listi“ krije dogovor predsednika zemlje i predsednika SDP Siniše Hajdaša Dončića. Razlog tome bi mogao biti utisak da se HDZ fokusirao na zagrebačkog gradonačelnika Tomislava Tomaševića iz stranke Možemo kao prvo lice opozicije. Tako bi afirmacija Milanovića kao opozicionara i SDP-ovca bila poruka ne samo HDZ-u, nego i koalicionim partnerima na levom centru.
Milanović je ionako sklon eskapadama, nastavlja Pecnik, pa je zacelo i ovo još neka vrsta probnog balona. Takva je sklonost ujedno Milanovićeva prednost i mana, ali valja znati da on neće odrađivati posao za druge. Ako se na kraju uključi, hteće da bude premijerski kandidat. A to će se lomiti preko cele te levice. Povrh svega, ovaj analitičar smatra da rana ta neslužbena najava Milanovićeve kandidature služi i odmeravanju Plenkovićeve snage.
