Do pre nekoliko godina, autohtona rasa živine poznata kao banatski gološijan bila je na ivici nestanka, suočena sa pretnjom od hibridnih rasa. Međutim, zahvaljujući trudu odgajivača iz Kikinde, Zorana Demića, ova jedinstvena rasa je sačuvana, a u poslednje dve do tri godine doživela je značajnu ekspanziju.
Marko Jovanović iz Radojeva, sela u Novoj Crnji, ističe da je ove godine prodao čak hiljadu jaja za nasad, što predstavlja neviđeni uspeh i potvrdu održivosti ove rase. Jovanović se bavi uzgojem ukrasne živine poslednjih pet godina, a banatski gološijani zauzimaju posebno mesto u njegovom dvorištu.
„Ova rasa je izuzetno kvalitetna i nezahtevna. Ne traži mnogo i hrani se crvićima i travom, onim što joj pružite. Ono što najviše voli je sloboda. Obožava da bude napolju, bilo leti ili zimi, i u svim vremenskim uslovima. Kada je zatvorena, gubi volju, ne nosi jaja… Izdržljiva je i zdrava, ne smetaju joj ni vrućina ni hladnoća,“ objašnjava Jovanović.
Meso banatskih gološijana je veoma kvalitetno, a petlovi mogu dostići težinu od 3,5 do četiri kilograma, dok su koke nešto sitnije. Zbog slobodnog kretanja i zdrave ishrane, meso im je ukusno. Ove kokoške su dobre nosilje, snesu do 180 jaja godišnje, a zrelost dostižu za pet do šest meseci, što ih čini izuzetno produktivnim.
Jovanović ističe da banatski gološijani dolaze u nekoliko boja, a njega posebno privlače crvene. U njegovom dvorištu se nalaze i druge vrste ukrasne živine, ali smatra da su banatske gološijanke kraljice jata.
Sve veći broj ljudi pokazuje interesovanje za uzgoj banatskih gološijana. „Volim živinu, posebno ove naše autohtone rase. Nisam jedini; zaljubljenici su formirali udruženje u Banatskom Karađorđevu. Družimo se, razmenjujemo iskustva i posećujemo izložbe,“ dodaje Jovanović. Prve piliće banatskog gološijana je kupio od čuvenog odgajivača Zorana Demića, a sada piliće leži u inkubatoru kako bi se obezbedila sigurnost i uskladio termin izleganja.
„Jako me raduje što sve više ljudi želi da ima banatske gološijane u svom dvorištu, jer to garantuje opstanak ovoj našoj domaćoj rasi,“ zaključuje Marko Jovanović.
Ovaj trend ukazuje na sve veću svest i želju za očuvanjem autohtonih vrsta u Srbiji, što može doprineti očuvanju biološke raznovrsnosti i lokalnih tradicija. Banatski gološijan, kao deo kulturne baštine, ne samo da obogaćuje domaćinstva svojih vlasnika, već igra ključnu ulogu u očuvanju identiteta i tradicije ovog regiona.
U svetu gde dominiraju hibridne rase koje često ne zadovoljavaju standarde kvaliteta, banatski gološijan se pokazuje kao otporna i korisna rasa, koja može podneti izazove modernog uzgoja. Ovaj uspeh nije samo rezultat pojedinačnog truda, već i zajedničkog delovanja ljubitelja ove rase, koji su spremni da se bore za njen opstanak i budućnost.
U tom smislu, banatski gološijan predstavlja simbol borbe za očuvanje autohtonih vrsta i tradicija u poljoprivredi, a njihovo prisustvo u dvorištima sve više ljudi svedoči o tome da je ljubav prema prirodi i tradiciji jača od bilo kakvih modernih izazova.
