Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je u intervjuu za Euronews Srbija mogućnost uvođenja mleka u obroke u školama kao deo rešenja trenutne krize. Ova inicijativa ima za cilj da poboljša ishranu dece i osigura im potrebne nutritivne vrednosti. Prema rečima ministra, rad na ovom projektu je u toku i očekuje se da će se realizovati do kraja godine.
Nutricionistkinja Veroslava Stanković ističe važnost mleka u ishrani dece, nazivajući ga „superhranom“. Ona objašnjava da mleko sadrži optimalan odnos kalcijuma i fosfora, što je od suštinskog značaja za razvoj kostiju i celokupno zdravlje dece. Stanković navodi da se kalcijum iz mleka apsorbuje u maksimalnoj količini koju deca treba da unesu, što je ključno za njihov rast i razvoj.
Osim kalcijuma, mleko sadrži laktozu, koja je potrebna za energiju i svakodnevne aktivnosti dece, kao i masnoće koje su važne za razvoj nervnog sistema. Kako navodi, redovno konzumiranje mleka doprinosi jačanju kostiju, a odgovarajući odnos kalcijuma i vitamina D pomaže u pravilnom funkcionisanju koštanog sistema. Ona preporučuje da deca dnevno unose do 750 mililitara mleka ili mlečnih proizvoda, kako bi se osigurala adekvatna ishrana.
Stanković naglašava da bi edukacija dece o važnosti mleka i mlečnih proizvoda trebala da počne od malih nogu, kako bi se smanjio rizik od bolesti kao što je osteoporoza u kasnijem životnom veku. Takođe, ukazuje na to da kalcijum iz mlečnih proizvoda ne samo da se ugrađuje u kosti, već može pomoći u prevenciji gojaznosti, jer mleko daje osećaj sitosti i smanjuje potrebu za grickalicama.
Iako mleko ima brojne prednosti, nutricionistkinja ukazuje na to da prekomerna konzumacija može dovesti do problema sa težinom. Preporučuje da se ne unosi više od 750 mililitara mleka dnevno, jer prekomerni unos može dovesti do gojaznosti kod dece. Takođe, za očuvanje nutritivnih vrednosti mleka, važno je da se ono čuva u hladnom lancu, što podrazumeva korišćenje rashladnih uređaja.
Glamočić je istakao da se mora obezbediti kvalitet i sigurnost mleka koje će se koristiti u školama. U tom smislu, naglašava se potreba za sterilizacijom mleka pre nego što stigne do učenika. Stanković dodaje da direktna isporuka mleka od proizvođača do škola može dovesti do bakterioloških infekcija, te je važno obezbediti odgovarajuće uslove za skladištenje i transport mleka.
Za decu koja su intolerantna na laktozu, Stanković preporučuje korišćenje mlečnih proizvoda u skladu sa stepenom intolerancije, naglašavajući da manja količina mlečnih proizvoda može biti adekvatna i za njih.
Sve u svemu, inicijativa za uključivanje mleka u školske obroke predstavlja veliki korak ka poboljšanju ishrane dece. Mleko kao izvor kalcijuma, energije i važnih nutrijenata može značajno doprineti zdravlju i razvoju mladih, a istovremeno se mora voditi računa o kvalitetu i sigurnosti proizvoda koji se nude u školama. Ova tema svakako će biti od značaja kako za roditelje, tako i za obrazovne institucije, koje imaju ključnu ulogu u oblikovanju prehrambenih navika budućih generacija.
