Zidojče cajtung je u svom najnovijem izveštaju analizirao ponašanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ističući kontradikcije između njegovih reči i dela. Prema ovom nemačkom mediju, Vučić se ponaša kao političar koji se nada da će Evropa postati sve više nacionalistička, što bi moglo da mu omogući da zadrži vlast i održi trenutni kurs Srbije prema EU, dok istovremeno manipuliše vremenom koje mu je na raspolaganju.
U analizi se naglašava da Vučić često koristi retoriku koja je u skladu sa evropskim vrednostima, ali da njegova dela često govore drugačije. Na primer, uprkos njegovim izjavama o evropskim integracijama i reformama, stvarnost je takva da Srbija i dalje ima problema sa vladavinom prava, slobodom medija i ljudskim pravima. Ova kontradikcija je posebno primetna u svetlu nedavnih događaja na Kosovu, gde je Vučić pokušao da se predstavi kao mirotvorac, dok su njegovi postupci često izazivali tenzije.
Zidojče cajtung ukazuje na to da Vučić, koristeći nacionalističku retoriku, pokušava da pridobije podršku domaće javnosti, dok istovremeno pokušava da zadrži kontakte sa EU. Ovaj pristup se može protumačiti kao kupovina vremena, u nadi da će se politička klima u Evropi promeniti i da će nacionalističke stranke dobiti više moći, što bi moglo olakšati Vučiću njegovo delovanje i omogućiti mu da se još više distancira od evropskih normi.
Međutim, ovaj pristup može imati i svoje negativne posledice. Ako se Vučić oslanja isključivo na nacionalizam, to može dovesti do daljeg pogoršanja odnosa sa susednim zemljama, ali i do izolacije Srbije u međunarodnoj zajednici. Mnoge zemlje u regionu su već pokazale znakove frustracije zbog Vučićevih postupaka, a ovo može dovesti do destabilizacije Balkana, što bi bilo suprotno interesima Srbije.
Pored toga, izveštaj naglašava da Vučićeva strategija može imati ograničen rok trajanja. Kako se situacija u Evropi razvija, nacionalističke stranke se suočavaju sa sopstvenim izazovima i unutrašnjim razdorima. U tom kontekstu, Vučić može otkriti da se oslanjanje na nacionalizam ne isplati u dugoročnom smislu.
Analitičari takođe ističu da se Vučić suočava sa sve većim pritiscima unutar zemlje. Protesti zbog ekonomske situacije, korupcije i nezadovoljstva građana postaju sve učestaliji, a vlasti imaju sve više teškoća da ih suzbiju. U tom smislu, Vučić se može suočiti sa izazovima koji bi mogli ugroziti njegovu vlast i dovesti do promene vlasti.
Zidojče cajtung završava svoj izveštaj pitanjem kako će Vučić uspeti da balansira između svojih nacionalističkih ambicija i pritisaka sa Zapada. Dok se situacija u Evropi menja, sudbina Srbije ostaje neizvesna, a Vučić bi mogao da se suoči sa sve većim izazovima u održavanju svoje vlasti.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će Vučićeva strategija u budućnosti biti ključna za određivanje pravca kojim će Srbija ići. Da li će se Vučić okrenuti ka Evropi ili će se osloniti na nacionalizam, ostaje da se vidi. No, jedno je sigurno: vreme koje on pokušava da kupi ne može trajati zauvek, a posledice njegovih odluka će se osećati ne samo u Srbiji, već i širom Balkana.
