Sušna i topla klima u Srbiji značajno je uticala na prinose glavnih poljoprivrednih kultura, što je dovelo do povećanog interesovanja poljoprivrednika za uljanu repicu i druge ozime kulture. Očekuje se da će setva uljane repice ove godine biti veća za 20% u odnosu na prošlu, kada je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površina pod ovom kulturom iznosila gotovo 48.500 hektara.
Radoslav Adamović, ratar iz Inđije, izjavio je da se posle tri godine ponovo odlučio za setvu uljane repice, što je rezultat suše, malih prinosa i niskih cena drugih poljoprivrednih kultura. „Ni cena repice nije bogzna kakva, koštala je oko 55 dinara, ali je to viša cena nego kukuruza i pšenice“, rekao je Adamović. On naglašava da će mu setva koštati oko 140.000 dinara po hektaru, uključujući troškove zakupa.
Marinko Kujundžić iz Subotice takođe je povećao površinu pod repicom u odnosu na prošlu jesen. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, bio je zadovoljan prinosom od oko dve tone po jutru. „Bila je skuplja od pšenice. Na početku žetve vredela je 57 dinara, a posle je poskupela i koštala 52 dinara“, izjavio je Kujundžić. Ove godine planira da sadi i pšenicu i ječam, jer su ozime kulture pokazale bolje rezultate zbog klimatskih promena, dok su prinosi kukuruza i soje bili slabiji.
Prema statističkim podacima, u žetvi uljane repice ostvareno je 145.335 tona, sa prosečnim prinosom od tri tone po hektaru. Na nekim parcelama, gde je primenjena puna agrotehnika i bilo je dovoljno padavina, prinosi su dostigli i 3,5 do 4 tone. Uljana repica se smatra višestruko korisnom industrijskom biljkom, a njeno seme koristi se u prehrambenoj industriji za proizvodnju ulja i biodizela. Prosečno, hektar uljane repice može dati oko 400 litara biodizela, što dodatno povećava njen značaj u agraru.
Osim što je korisna kao izvor ulja, uljana repica ima i značajnu ulogu u pčelarstvu, kao prva pčelinja paša, a takođe se koristi kao predusev za strna žita i kao stočna hrana. Ove karakteristike čine je privlačnom opcijom za poljoprivrednike koji se suočavaju s izazovima klimatskih promena i tržišnim prilikama.
U svetlu ovih promena, poljoprivrednici se prilagođavaju novim uslovima i traže alternativne kulture koje će im omogućiti održivije prinose. Uljana repica, sa svojom fleksibilnošću i višestrukom primenom, nudi rešenje za mnoge od tih izazova.
S obzirom na sve veće pritiske klimatskih promena, kao i na ekonomsku situaciju u agraru, poljoprivrednici će nastaviti da istražuju nove mogućnosti i kulture koje mogu doneti bolje prinose i stabilnije prihode. Uljana repica se čini kao jedan od ključnih igrača u budućnosti srpske poljoprivrede, pružajući poljoprivrednicima šansu da se prilagode i uspeju u sve izazovnijem okruženju.
Poljoprivrednici će, uz podršku stručnjaka i institucija, morati da nastave sa inovacijama i primenjuju najbolje prakse kako bi osigurali održivost svojih gazdinstava i doprinosili razvoju agrarne proizvodnje u Srbiji.
