Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na značajne razlike u zaradama između muškaraca i žena u Srbiji, gde žene zarađuju otprilike 14 odsto manje od muškaraca. Ove razlike se takođe oslikavaju i u zemljama Evropske unije, gde je prosečan platni jaz oko 11 procenata. U Srbiji je taj jaz izraženiji u urbanim sredinama poput Beograda, dok je manji u manje razvijenim oblastima poput Zapadne Srbije i Šumadije.
Istraživanje Instituta za razvoj i inovacije pokazuje da kako region ima viši nivo zarada, tako je platni jaz između polova izraženiji. Beograd prednjači sa čak 19 procenata razlike, dok Zapadna Srbija i Šumadija beleže 9 procenata. Razlozi za ove razlike leže u koncentraciji visoko plaćenih pozicija u Beogradu, gde muškarci dominiraju na upravljačkim mestima.
Dodatno, istraživanje Infostuda je otkrilo problem očekivanja žena prilikom konkurisanja za posao. Žene, iako obrazovanije, često se nadaju nižim platama u odnosu na muškarce koji se prijavljuju za iste pozicije. Ova očekivanja su u proseku manja za oko 200 evra. Istraživanje je obuhvatilo više od 4.000 ispitanika, a rezultati su pokazali da žene smatraju da bi njihov rad trebao biti manje plaćen, iako imaju slične ili bolje kvalifikacije od svojih muških kolega.
Milica Dolašević, menadžerka projekata u Institutu za razvoj i inovacije, ističe da platni jaz nije samo rezultat razlika u platama za iste poslove, već je posledica šire strukture tržišta rada. Žene ređe dolaze do upravljačkih funkcija koje su bolje plaćene, često se zapošljavaju u sektorima sa nižim platama i suočavaju se sa prekidima u karijeri zbog roditeljstva. Ovo formira platni jaz koji se razvija tokom čitavog karijernog puta.
Brankica Janković, bivša poverenica za rodnu ravnopravnost, ukazuje na to da žene često doživljavaju sebe kao manje vredne, što ih dovodi do nižih očekivanja kada je reč o platama. Ovaj problem je dodatno pogoršan odgovornostima koje žene imaju prema porodici, što ih čini manje sklonnima da traže višu platu ili promene posla.
Dolašević naglašava da se žene suočavaju sa sporijim napredovanjem i većom nesigurnošću u karijeri, posebno nakon perioda materinstva, što može usporiti njihov profesionalni razvoj. Ova iskustva doprinose percepciji da su visoke plate i uticajne pozicije rezervisane za muškarce.
Jedan od dodatnih faktora koji utiču na razlike u platama jeste raspodela neplaćenog rada u domaćinstvu. Žene u Srbiji provode značajno više vremena na kućnim poslovima i brizi o porodici, što smanjuje vreme koje mogu posvetiti dodatnoj edukaciji ili profesionalnom usavršavanju. Ovo može imati dugoročne posledice na njihovo karijerno napredovanje i samopouzdanje u pregovorima o platama.
Na ovom polju, Zorica Mršević, profesorka Fakulteta za evropske pravno političke studije, ističe da istorijski uzroci manjih primanja žena leže u periodu posle dva svetska rata. Iako ne sumnja u postojanje pojedinačnih slučajeva gde žene prihvataju niže plate, smatra da to ne može biti generalizovano kao opšte pravilo. Mnoge žene se suočavaju sa izazovima na tržištu rada i nisu sklone da prihvate manje plate bez obzira na svoje obrazovanje i sposobnosti.
U zaključku, i dalje postoji potreba za unapređenjem zakonodavnog okvira i razvojem politika koje bi olakšale usklađivanje rada i roditeljstva. Samo kroz sistemske promene i podizanje svesti o važnosti ravnopravnog učešća žena u ekonomiji, može se dugoročno smanjiti platni jaz i stvoriti pravednije tržište rada.
