U 17 zemalja Evropske unije žene uživaju duži zdrav život od muškaraca, prema najnovijim podacima Evrostata. Iako muškarci obično žive duže bez ograničenja u aktivnostima i kretanju, broj zdravih godina života iznosi 63,3 godine za žene i 62,8 godina za muškarce. Ovoj temi posvećen je izveštaj koji prikazuje razlike u očekivanom zdravlju između polova, dajući uvid u opšte zdravstvene trendove u EU.
Muškarci u zemljama poput Malte, Italije i Švedske beleže najduži period zdravog života. Na drugoj strani, Letonija, Estonija i Slovačka su zemlje sa najmanje zdravih godina, što može ukazivati na razlike u zdravstvenim sistemima, načinu života i pristupu zdravstvenoj zaštiti. Ovi podaci su značajni za razumevanje kako socioekonomski faktori utiču na zdravlje i kvalitet života.
Među ženama, Malta takođe prednjači sa najviše zdravih godina, dok su Bugarska i Italija na sledećim mestima. Ova saznanja mogu pomoći u jačanju zdravstvenih politika i programa usmerenih na poboljšanje zdravlja žena u različitim evropskim zemljama. Nasuprot tome, žene u Letoniji, Danskoj i Finskoj beleže najmanje zdravih godina, što može biti rezultat kombinacije genetskih, društvenih i ekonomskih faktora.
Prosečan životni vek u EU iznosi 84 godine za žene i skoro 79 godina za muškarce. Ovi podaci jasno ukazuju na to da su žene u proseku duže žive, ali to ne znači nužno da uživaju u boljem zdravlju. Muškarci generalno provode veći deo svog života bez ograničenja u aktivnostima u poređenju sa ženama, što može biti ključno za razumevanje razlika u kvalitetu života između polova.
Broj očekivanih zdravih godina života od rođenja je veći za žene nego za muškarce u 17 zemalja EU. Ova razlika, iako obično mala, može biti značajna u zemljama poput Bugarske, Slovenije, Litvanije, Estonije i Letonije, gde žene imaju više od tri godine zdravijeg života od muškaraca. Ovi podaci mogu poslužiti kao osnova za istraživanje i analizu faktora koji utiču na zdravlje i dobrobit oba pola.
S druge strane, Holandija je jedina zemlja EU u kojoj razlika u korist muškaraca prelazi tri godine. Ovo može ukazivati na specifične kulturne i društvene karakteristike koje utiču na zdravlje oba pola u toj zemlji. Uticaj životnog stila, radnih uslova i pristupa zdravstvenoj zaštiti može značajno doprineti ovim razlikama.
Važno je napomenuti da razlike u zdravlju između polova nisu jedinstvene samo za Evropu, već se javljaju i u drugim delovima sveta. Ove razlike često odražavaju šire društvene, kulturne i ekonomske okolnosti koje oblikuju načine na koje ljudi žive i brinu se o svom zdravlju. Zdravstveni sistemi se moraju prilagoditi ovim razlikama kako bi obezbedili jednake mogućnosti za sve, bez obzira na pol.
Na kraju, podaci Evrostata ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima i politikama koje će se fokusirati na poboljšanje zdravlja i kvaliteta života žena, kao i na razumevanje uzroka razlika u zdravlju između polova. Ova saznanja mogu pomoći donosiocima odluka da razviju strategije koje će doprineti zdravijem društvu i smanjenju nejednakosti u zdravlju. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, važno je raditi na unapređenju zdravstvenih usluga i podizanju svesti o značaju zdravlja za sve građane, bez obzira na njihov pol.
