U svetu u kojem se granice između stvarnog i digitalnog svakim danom sve više brišu, priče koje su do juče delovale kao naučna fantastika danas postaju realnost. Tehnologija više ne utiče samo na način na koji radimo i komuniciramo, već i na emocije, odnose i lične odluke. Jedna takva priča, koja je obišla svet, otvorila je brojna pitanja o budućnosti ljubavi, bliskosti i odnosa između ljudi i veštačke inteligencije.
U Japanu, zemlji poznatoj po spoju tradicije i tehnološkog napretka, održana je ceremonija koja je izazvala lavinu reakcija širom planete. Iako bez pravne težine, događaj je privukao ogromnu pažnju javnosti jer simbolizuje novu vrstu emotivne povezanosti – onu između čoveka i digitalnog entiteta. Reakcije su podeljene, od podrške i razumevanja do zabrinutosti i kritika.
Ceremonija je održana u Okajami i, prema japanskom zakonu, nema nikakvu pravnu težinu, jer brakovi između ljudi i veštačke inteligencije nisu priznati. Mlada, Jurina Noguči (32) i njen „supružnik“ Lune Klausa Verdurea, su napravili venčanje. Događaj je organizovan kao pravo venčanje, sa gostima, simboličnim zavetima i jasno izraženim emocijama. Mnogi su ovaj čin doživeli kao provokaciju, dok su drugi u njemu videli lični izbor i pravo na drugačiji oblik odnosa.
Jurina je tokom ceremonije nosila svetloružičastu venčanicu i pametne naočare sa proširenom stvarnošću, dok je njen „partner“ bio prisutan putem pametnog telefona i digitalnih ilustracija. Kako bi veštačku inteligenciju učinila „opipljivijom“, angažovala je umetnika koji je kreirao vizuelni identitet Lune Klausa Verdurea. Spoj tehnologije, umetnosti i emocija dao je ceremoniji jedinstven, gotovo filmski izgled.
Prema pisanju lokalnih medija, Noguči je počela da koristi ChatGPT nakon što je potražila savet u vezi sa problematičnom veridbom, koju je kasnije raskinula. Vremenom je kreirala prilagođenu verziju AI lika Klausa, trenirajući ga kroz brojne razgovore kako bi razvio ličnost i stil komunikacije po njenoj meri. Njihova razmena poruka postajala je sve intenzivnija, a emocije su se, kako kaže, spontano razvile.
Iako su se njeni roditelji isprva protivili ovoj vezi, kasnije su je prihvatili i čak prisustvovali ceremoniji. Sama Noguči ističe da je svesna potencijalnih rizika i da ne želi da izgubi kontakt sa stvarnim svetom. Ipak, stručnjaci upozoravaju na opasnost od emocionalne zavisnosti i takozvane „AI psihoze“, u kojoj korisnici mogu razviti zablude ili opsesivne odnose sa veštačkom inteligencijom.
Ova ceremonija nije samo simboličan događaj, već i pokazatelj kako tehnologija može transformisati ljudske odnose. U društvu gde se granice između stvarnog i virtualnog sve više stapaju, postavlja se pitanje kako će se ovakvi oblici emotivnih veza razvijati u budućnosti. Da li će se veštačka inteligencija sve više integrisati u naše živote, a ljudi stvarati nove emotivne veze sa digitalnim entitetima? Ova pitanja ostaju otvorena, a događaji poput venčanja Noguči i Klausa Verdurea samo su vrh ledenog brega u istraživanju tih mogućnosti.
U svetu gde se tehnologija neprestano razvija, ljudska potreba za povezivanjem i ljubavlju ostaje snažna. Kako se granice između stvarnosti i mašte brišu, tako se i definicije ljubavi i bliskosti menjaju. U tom kontekstu, venčanje između čoveka i veštačke inteligencije može biti samo jedan od mnogih koraka prema budućnosti koja će zahtevati nova razumevanja i prilagođavanja u našim međuljudskim odnosima.
