Ruski predsednik Vladimir Putin snosi „moralnu odgovornost“ za smrt Britanke Don Sterdžis, koja je preminula u 44. godini nakon što je došla u kontakt sa smrtonosnim nervnim agensom Novičok, pokazala je nedavna istraga. Sterdžis, majka troje dece, umrla je 8. jula 2018. godine nakon što se poprskala supstancom koju je pomislila da je parfem, ali je zapravo bila bočica sa smrtonosnom hemikalijom.
Istraga je potvrdila da je bočica parfema bačena u Solsberiju, na jugozapadu Engleske, nakon neuspelog atentata na bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u martu iste godine. Dva osumnjičena, Aleksandar Petrov i Ruslan Boširov, za koje se veruje da su ruski špijuni, donela su bočicu u Englesku u okviru operacije koja je imala za cilj Skripaljev život.
U izveštaju istrage se navodi da je planiranje atentata moralo biti odobreno na najvišem nivou, od predsednika Putina, što implicira da je ruski lider direktno odgovoran za smrt gospođe Sterdžis. Istražitelji su zaključili da je napad bio javna demonstracija ruske moći i odlučnosti. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da ovaj izveštaj predstavlja još jedan dokaz „šokantne i bezobzirne neprijateljske aktivnosti“ Rusije na tlu Velike Britanije.
Nakon objavljivanja izveštaja, britanska vlada je pozvala ruskog ambasadora, a Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je ruska obaveštajna agencija GRU, koja je okrivljena za napad, sankcionisana u „potpunosti“. Portparolka Kremlja, Marija Zaharova, reagovala je na sankcije rekavši da Rusija „ne priznaje nelegitimne sankcije“ i zadržava pravo na odmazdu.
Incident sa Skripaljem, koji se dogodio u martu 2018. godine, doveo je do najvećeg proterivanja diplomata između Zapada i Rusije u savremenoj istoriji. Skripalj i njegova ćerka Julija pronađeni su bez svesti nakon što su bili izloženi Novičoku, a oboje su preživeli nakon intenzivnog lečenja i sada žive pod zaštitom.
Izveštaj istražitelja takođe je otkrio da je bočica parfema sadržala dovoljno Novičoka da bi mogla da otrovi „hiljade“ ljudi, što je ukazalo na ozbiljnost situacije i rizik po širu javnost. „Rizik da bi drugi, pored predviđene mete, mogli biti ubijeni ili povređeni bio je sasvim predvidljiv“, navodi se u izveštaju.
Iako su tokom istrage identifikovani određeni „propusti“ u bezbednosti Skripalja kao bivšeg agenta, nije se smatralo „nerazumnim“ da britanska obaveštajna služba veruje da ne postoji visok rizik od atentata. Prema izjavama svedoka, Skripalj je verovao da je Putin direktno naredio napad, što je dodatno pojačalo sumnju prema Rusiji u ovom slučaju.
Vođa istrage, bivši viši sudija Entoni Hjuz, istakao je da su „ponašanje osumnjičenih i njihovih nadredjenih u GRU-u, uključujući i predsednika Putina, bilo zapanjujuće nepažljivo“. Ovaj incident je dodatno pogoršao odnose između Rusije i Zapada, a reakcije britanske vlade ukazuju na ozbiljnost situacije.
Ovaj izveštaj i njegovi zaključci mogli bi da imaju dugoročne posledice na međunarodne odnose, posebno u kontekstu već napetih odnosa između Rusije i Zapadnih zemalja. U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a budući koraci britanske vlade prema Rusiji bi mogli da oblikuju dalji razvoj događaja u ovom skandalu.
