Cena hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u prvoj polovini godine varirala je od 300 evra do 81.475 evra, koliko je zabeleženo u Novom Sadu, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Novi Sad je tako postao najskuplja lokacija u zemlji za poljoprivredno zemljište, što ukazuje na rastuće cene koje beleži ovaj sektor.
Najveći promet poljoprivrednog zemljišta zabeležen je u Zrenjaninu, gde je prodato 243 parcele po cenama koje su se kretale od 1.401 do 42.171 evro po hektaru, sa prosečnom vrednošću od 10.122 evra. Na drugom mestu je Sombor sa 190 prodatih parcela, gde su cene varirale od 2.512 do 25.035 evra, sa prosečnom vrednošću od 12.929 evra. U Subotici je prometovano 177 parcela, a cene su se kretale od 2.461 do 17.582 evra, dok je u Sremskoj Mitrovici prodato 163 parcele po cenama od 3.337 do 24.483 evra. Prosečne cene u tim opštinama bile su nešto iznad 11.000 evra.
U Vojvodini, opštine kao što su Kovačica i Alibunar beleže visoke cene. U Kovačici je prodato 129 parcela, gde su cene varirale od 2.601 do 30.604 evra, a prosečna vrednost iznosila je 15.314 evra. U Alibunaru i Šidu prometovano je oko 120 parcela, pri čemu je najskuplji hektar u Alibunaru koštao 20.743 evra, dok je u Šidu cena dostigla čak 49.045 evra. Prosečne vrednosti u ovim opštinama iznosile su 8.794 i 11.832 evra.
Irig i Kula su takođe među rekorderima. Najviša cena po kvadratnom metru zabeležena je u opštini Irig, gde je zemljište prodato po 34 evra po kvadratu. U Kuli je zaključen najvredniji pojedinačni ugovor, u kojem je parcela veća od 86 hektara prodana za više od 1,24 miliona evra. U Kikindi je prodato 109 parcela po cenama od 3.021 do 16.491 evra, dok je prosečna vrednost bila nešto iznad 9.500 evra. U Novom Sadu je prometovano 107 parcela, pri čemu su cene varirale od 5.263 do rekordnih 81.475 evra po hektaru, sa prosečnom cenom od 20.204 evra.
U Kovinu i Bačkoj Palanci prodato je nešto više od 100 parcela, pri čemu su cene u Kovinu iznosile od 1.733 do 29.085 evra, dok su u Bačkoj Palanci dosegle do 39.958 evra. U beogradskom regionu, hektar poljoprivrednog zemljišta koštao je od 2.010 do 69.800 evra, dok su u južnoj i istočnoj Srbiji cene bile znatno niže, od 300 do 30.000 evra. Prosečna cena hektara na nivou Srbije iznosi oko 8.550 evra.
Republički geodetski zavod navodi da je u većini okruga, naročito na jugu i istoku zemlje, tržište bliže donjoj granici cena, dok je u Vojvodini prisutna veća ujednačenost. U poređenju sa istim periodom prošle godine, cene njiva su porasle za oko osam procenata. Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu iznosila je 3,8 milijardi evra, dok je promet poljoprivrednog zemljišta dostigao 105,5 miliona evra.
Ovi podaci ukazuju na rastuće trendove u poljoprivrednom sektoru, uz naglašavanje važnosti lokacije i tržišnih uslova u određivanju cena. Sa rastućim interesovanjem za poljoprivredno zemljište, očekuje se dalji razvoj tržišta, što može uticati na investicije i poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. U svetlu ovih informacija, investitori i poljoprivrednici će morati pažljivo da prate promene na tržištu kako bi doneli informisane odluke o kupovini i prodaji zemljišta.
