Pet zemalja NATO – Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska i Finska – odlučile su da preduzmu korake ka jačanju svojih granica sa Rusijom, a posebno su spremne da miniraju određena područja kako bi stvorile „novu gvozdenu zavesu“. Ove informacije iznosi britanski The Telegraph, koji se poziva na odluku ovih zemalja da se povuku iz Otavske konvencije o zabrani protivpešadijskih mina. Ovaj potez jasno ukazuje na ozbiljnost situacije i rastući osećaj nesigurnosti u regionu.
Prema izveštaju, nova linija odbrane protezaće se od Laponije, na severu Finske, do Lublinskog vojvodstva u Poljskoj. U slučaju eskalacije sukoba, zemlje NATO planiraju da postave milione mina u šumovitim područjima duž granice sa Rusijom. Vojni stratezi već analiziraju koja područja će biti minirana u potencijalnom sukobu, a Litvanija je već izdvojila značajna sredstva – 800 miliona evra – za proizvodnju protivtenkovskih i protivpešadijskih mina.
Laurinas Kašćunas, bivši litvanski ministar odbrane i trenutni član Sejmasa, naglasio je da će miniranje postati deo šireg sistema odbrane, koji uključuje i druge vojne prepreke kao što su dronovi i oružje dugog dometa. On je dodao da će Litvanija sama proizvoditi mine, a biće potrebno stotine hiljada. U mirnodopskim okolnostima, mine će biti skladištene daleko od granica kako bi se osigurala bezbednost civila.
U martu su Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska objavile planove o povlačenju iz Otavske konvencije, koju je ubrzo pratila i Finska. Svi su naveli pogoršanje bezbednosne situacije u regionu kao ključni razlog za ovu odluku. Ova promena u pristupu jasno ukazuje na rastuće tenzije između NATO-a i Rusije, posebno u svetlu aktuelnih geopolitičkih sukoba.
U međuvremenu, postoji zabrinutost da bi vojni sukob između Rusije i NATO mogao da počne insceniranim incidentom, kao što je na primer na železničkoj pruzi Moskva-Kalinjingrad. Ova pruga, koja prolazi kroz Litvaniju, smatra se jednom od najranjivijih tačaka. Gabrijelijus Landsbergis, bivši litvanski ministar spoljnih poslova, sugerisao je da bi Rusija mogla iskoristiti ovu rutu za provokaciju, kao što je privremeno zaustavljanje voza na litvanskoj teritoriji pod izgovorom zaštite ruskih građana, što bi moglo izazvati reakciju NATO-a.
Ako dođe do takvog incidenta, baltičke zemlje mogle bi da primene član 5 Ugovora o kolektivnoj odbrani, što bi značilo pokretanje kontranapada na Rusiju i moguće Belorusiju. Iako sve zemlje NATO možda neće reagovati, one koje se nalaze u blizini borbenih dejstava verovatno bi se uključile u pomoć baltičkim državama, ukazujući na egzistencijalnu pretnju za evropsku bezbednost.
Prema analizi Bloomberga, potencijalni sukob između Rusije i NATO-a mogao bi da dovede do štete od 1,5 biliona dolara u prvoj godini, a gubici bi mogli biti još značajniji ako se sukob proširi izvan baltičkih država. Ova situacija dodatno naglašava ozbiljnost i kompleksnost trenutnih odnosa između Rusije i zapadnih zemalja, u svetlu sve većih vojnih priprema i strategija.
U svetlu ovih dešavanja, važno je pratiti dalje korake ovih zemalja i međunarodnu reakciju na njihove odluke, jer bi svaka eskalacija mogla imati dalekosežne posledice po regionalnu i globalnu stabilnost. Sa svakim novim razvojem situacije, svet pažljivo prati kako se ova nova gvozdena zavesa postavlja i kakve bi to posledice moglo imati na geopolitičku ravnotežu u Evropi.
