Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ponovo je izneo optužbe na račun hrvatske vlade, tvrdeći da ona želi da profitira od rata u Ukrajini i da planira da stekne monopol na snabdevanje naftom Mađarske i Slovačke. Sijarto je na svojoj Fejsbuk stranici napisao da, uprkos negacijama hrvatskih vlasti, one koriste trenutnu krizu kako bi ostvarile finansijsku dobit.
Sijarto je istakao da je Hrvatska značajno povećala tranzitne takse za isporuke nafte kroz svoju teritoriju od izbijanja rata u Ukrajini, a sada pokušava da onemogući Mađarskoj kupovinu ruske nafte, što bi im omogućilo dodatno povećanje profita. On je naveo da Jadranski cevovod ne može da obezbedi potrebne količine nafte za Mađarsku i Slovačku, kao i da je na osnovu sprovedenih testova ovaj cevovod nesposoban da kontinuirano i pouzdano transportuje potrebne količine.
Prethodnog dana, Sijarto je takođe izjavio da Hrvatska koristi kriznu situaciju da bi nametnula ratnu nadoknadu na sirovu naftu koja se isporučuje Mađarskoj. Ovaj niz izjava izazvao je oštru reakciju u Zagrebu, gde je hrvatski premijer Andrej Plenković odgovorio na Sijartove optužbe. Plenković je tokom svog boravka u Njujorku izjavio da mađarska vlada ne sme da dozvoli da pohlepa Hrvatske za profitom ugrozi rezultate smanjenja cena komunalnih usluga.
Plenković je odbacio tvrdnje da je Hrvatska „ratni profiter“ i rekao da je to izrazito bezobrazna izjava. On je naglasio da Hrvatska predstavlja dobrog i poštenog suseda, te da su oni „good guys“ u ovoj situaciji. Ove izjave ukazuju na rastuće tenzije između Mađarske i Hrvatske, koje su dodatno pojačane trenutnom krizom u Ukrajini i energetske zavisnosti zemalja u regionu.
Ova situacija je posebno delikatna s obzirom na to da se Mađarska suočava s izazovima u obezbeđivanju potrebnih energenata, a odnosi sa susednim državama su ključni za stabilnost snabdevanja. Sijarto je ukazao na to da je Mađarska i dalje zavisna od ruskih izvora energije, dok se Hrvatska, kao članica EU, pridržava sankcija protiv Rusije, što dodatno komplikuje situaciju.
Mađarska vlada već dugo kritikuje EU zbog njenih sankcija protiv Rusije, smatrajući da one negativno utiču na ekonomiju i energetski sektor Mađarske. S druge strane, Hrvatska je, kao članica EU, pod pritiskom da se pridržava ovih sankcija, što stvara dodatne tenzije kada su u pitanju energetski resursi i snabdevanje.
U svetlu ovih optužbi i kontratvrdnji, jasno je da se odnosi između Mađarske i Hrvatske pogoršavaju, a u fokusu su energetske politike i strategije snabdevanja. Oba ministra su jasno izrazila svoja mišljenja, ali je pitanje kako će se ove tenzije odraziti na buduće odnose između dve zemlje u svetlu trenutnih globalnih i regionalnih izazova.
U međuvremenu, analitičari smatraju da će ovi sukobi između vladajućih struktura Mađarske i Hrvatske možda uticati na širu politiku u regionu, posebno kada su u pitanju energetski resursi i međusobna saradnja. S obzirom na to da su zemlje Centralne i Istočne Evrope često suočene s izazovima u snabdevanju energijom, ovakvi konflikti mogu imati dugoročne posledice na stabilnost i ekonomsku saradnju u regionu.
