Formalni uslovi za otvaranje Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom uključuju donošenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izbor članova Saveta REM-a. Ove informacije izneo je Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije u emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“. On je dodao da je Srbija praktično već otvorila Klaster 3 i da bi na njegovo otvaranje trebala da utiče unutrašnja politika, a ne spoljna.
Zečević je ukazao na to da komentarisanje izveštaja Evropske komisije može dati pogrešnu sliku o procesu pristupanja. On je objasnio da izveštaji funkcionišu kao ocene učitelja, gde se Srbija procenjuje prema standardima koje postavlja EU. „Nije mi omiljena aktivnost da komentarišem izveštaje, jer se prikazuje kao stroga učiteljica koja želi da eliminiše ili zadrži nekoga u igri“, rekao je Zečević.
On naglašava da je proces evropskih integracija uzajaman odnos između Srbije i EU. Srbija ima interes da uđe u EU zbog ekonomskih, političkih i kulturnih razloga, dok EU ima interes da primi Srbiju kako bi proširila svoju demokratiju i uticaj. Rat u Ukrajini, prema njegovim rečima, podstakao je članice EU da shvate da nedefinisani status zemalja zapadnog Balkana može biti geostrateški problem.
Što se tiče prikupljanja podataka, Evropska komisija oslanja se na informacije iz Srbije, nevladin sektor, kao i na podatke iz medija i statistike. „EU posmatra državu kandidata sa svog aspekta, a ako Srbija iskače iz okvira, to se ocenjuje kao problem“, ističe Zečević.
Govoreći o otvaranju Klastera 3, Zečević je naglasio da je ključno donošenje zakona o biračkom spisku i izboru članova REM-a. Čak i ako se formalni uslovi ispune, ipak je potrebna jednoglasna odluka svih članica EU, što može dovesti do blokade otvaranja klastera zbog trenutne političke situacije u Srbiji. On takođe ističe da je Klaster 3 tehnički spreman i da Srbija ispunjava zakonodavne zahteve.
Zečević dodaje da EU procenjuje države na osnovu demokratije, vladavine prava i bezbednosti. „Prvi klaster se odnosi na osnove. Na primer, Grčka nije mogla postati članica dok je bila pod vojnom hunta. U Srbiji nema diktature, ali EU vidi probleme u funkcionisanju demokratskih institucija“, naglašava on.
U vezi sa spoljnopolitičkom orijentacijom Srbije, Zečević ukazuje na balansiranje između tradicionalnih odnosa sa Rusijom i boljih odnosa sa Kinom, pri čemu 62% spoljne politike Srbije ostaje usklađeno sa EU. „Uvođenje sankcija Rusiji bi ubrzalo proces integracija, ali iskustva drugih zemalja pokazuju da to ne mora nužno biti slučaj“, ističe on.
Politički i medijski konsultant Nikola Tomić ocenjuje izveštaj Evropske komisije kao važan dokument koji procenjuje napredak zemalja kandidata. On naglašava da izveštaj sadrži 114 stranica i da su politički kriterijumi često prikazani oštro, dok su ekonomski kriterijumi balansirani. Tomić upozorava da politička dinamika unutar EU može otežati proces integracija, s obzirom na to da članice poput Holandije i Mađarske mogu uticati na tempo integracija drugih zemalja.
Tomić takođe kritikuje gasni aranžman Srbije sa Rusijom koji je produžen do decembra, nazivajući to skandalom. „Srbija je energetski apsolutno zavisna od Rusije. Ovakav aranžman je dugoročno nepovoljan i potrebno je jasno distancirati se od Moskve kako bi se unapredila evropska integracija“, ističe on.
Zaključuje da je važno razumeti kako geopolitički faktori utiču na evropske integracije Srbije, te da je neophodno da Srbija jasno postavi svoje prioritete u odnosu na obaveze prema EU i bilateralne odnose sa Rusijom. U ovom kontekstu, izveštaj EK i gasni aranžman mogu se posmatrati kao deo šireg okvira spoljne politike Srbije.
