Poslanik i lider crnogorske Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević biće saslušan u policiji zbog svojih nedavnih izjava koje veličaju preminulog osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Ovu informaciju je danas saopštio rukovodilac Višeg državnog tužilaštva (VDT) u Podgorici, Duško Milanović, prenosi RTCG.
Knežević je 27. avgusta, nakon smrti Mladića, na društvenim mrežama objavio kontroverznu izjavu: „Slava je večna, a patnja kratka. Svaka srpska kuća ima jednog Ratka“. Ova izjava izazvala je oštre reakcije u javnosti, posebno među bošnjačkim udruženjima i nevladinim organizacijama koje su podnele krivičnu prijavu protiv njega i mitropolita Metodija zbog njihovih javnih objava o Mladiću.
Reakcije na Kneževićeve izjave nisu izostale, a on je, odgovarajući na kritike, zahvalio organizacijama koje su ga prijavile, naglasivši da se oseća počastvovano što je u „boljem društvu“. Knežević je ponovio svoju tvrdnju da je za njega Mladić heroj, što je izneo i na sednici državnog parlamenta, ukazujući na to da ne namerava da promeni svoje stavove.
Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, preminuo je 27. avgusta u pritvorskoj jedinici Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Ševeningenu. Njegov život i delovanje bili su predmet brojnih kontroverzi, a osudili su ga za ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Izjave poput Kneževićevih, posebno u kontekstu ratnih zločina, često izazivaju polemike i duboke podele unutar društva. Mnogi smatraju da takvi stavovi doprinose produbljivanju etničkih tenzija i otežavaju proces pomirenja u regionu. Kritičari upozoravaju da veličanje ratnih zločinaca može imati negativne posledice po društvo i istorijsku svest, dok njihovi sledbenici smatraju da se na taj način čuva sećanje na stradanje srpskog naroda.
Policija će ispitati Kneževića u narednim danima, a očekuje se da će ovaj slučaj izazvati dodatne rasprave o slobodi govora i granicama koje se postavljaju kada su u pitanju osetljive teme kao što su ratni zločini i nacionalni identitet. Ova situacija ponovo otvara pitanje o odgovornosti javnih ličnosti i njihovoj ulozi u oblikovanju javnog mnjenja.
U međuvremenu, Knežević nastavlja da zastupa svoje stavove i poziva na dijalog, dok se istovremeno suočava s pravnim posledicama svojih reči. Očekuje se da će ovaj slučaj imati dalekosežne posledice ne samo po njegovu političku karijeru već i po širu sliku političkog diskursa u Crnoj Gori.
