Novo istraživanje pokazuje da kratko spavanje može značajno uticati na donošenje odluka i kreativno rešavanje problema. Studija objavljena u časopisu PLOS Biology ukazuje na to da je čak 70,6% učesnika doživelo takozvani „aha trenutak“, odnosno pronalazak neočekivanog rešenja, nakon dvadesetominutne dremke. Ovo istraživanje ističe važnost kratkog sna kao sredstva za unapređenje mentalnih sposobnosti.
Najveća korist od kratkog spavanja primećena je kod onih koji su tokom sna ušli u fazu N2 spavanja, što predstavlja dublji, ali ne najdublji nivo sna. U ovoj grupi, čak 85,7% učesnika uspelo je da pronađe rešenje, dok je kod onih koji nisu zaspali taj broj bio znatno niži – samo 55,5%.
Zašto dublji san pomaže u rešavanju problema? Naučnici pretpostavljaju da se tokom faze N2 dešava reorganizacija sinaptičkih veza u mozgu. U ovoj fazi, važne veze se učvršćuju, dok se nebitne informacije „brišu“. Ovaj proces, poznat kao sinaptičko „skaliranje“, povećava šanse za generisanje novih ideja i kreativnih rešenja.
Preporučuje se da za optimalne rezultate, dremka traje između 20 i 30 minuta, jer se faza N2 obično dostiže nekoliko minuta nakon što zaspimo. Najbolje vreme za dremku je popodne, kada su energija i fokus često na najnižem nivou.
Osim dnevnog spavanja, ranija istraživanja su pokazala da i noćni san može poboljšati donošenje odluka, ali ova studija se posebno fokusirala na uticaj kratkih dremki tokom dana. Stručnjaci naglašavaju da „prespavanje odluke“ može biti od koristi jer san poboljšava rad mozga, pamćenje i kreativnost, a takođe smanjuje emocionalnu impulsivnost.
Konsolidacija memorije tokom sna omogućava da informacije dobijene tokom dana budu prebačene u dugoročno pamćenje. Tokom sna, emocionalna reaktivnost se smanjuje, što olakšava donošenje objektivnih odluka. Dublje faze sna, kao što su N2 i N3, obezbeđuju regeneraciju mozga i omogućavaju efikasnije učenje.
Kako bi se osigurao dublji san, lekari preporučuju nekoliko saveta. Prvo, savetuje se izbegavanje kofeina i ekrana barem dva sata pre spavanja. Uvođenje rituala opuštanja, poput čitanja ili meditacije, može takođe pomoći. Smanjenje unosa alkohola, redovno vežbanje tokom dana i spavanje u hladnijoj i provetrenoj prostoriji su dodatne preporuke za poboljšanje kvaliteta sna.
Ukratko, san ne treba doživljavati kao gubljenje vremena. Naprotiv, on može biti ključni saveznik u donošenju važnih odluka i pronalaženju kreativnih rešenja. Kada se sledeći put suočite s problemom ili izazovom, razmislite o kratkoj dremci kao mogućem rešenju. Ova istraživanja nas podsećaju na važnost sna za mentalno zdravlje i efikasnost u svakodnevnom životu.
