Tokom leta 2022. godine, u Evropi je zabeleženo 56% više smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom među ženama nego među muškarcima. Ova statistika, koja se temelji na podacima iz 35 zemalja, ukazuje na zaista zabrinjavajući trend, posebno kada se uzme u obzir da su najugroženija grupa starije žene sa srčanim oboljenjima. Međutim, stručnjaci ističu da socijalni i životni uslovi čine veći doprinos ovom fenomenu nego same biološke razlike između polova.
Prema izveštaju Instituta Robert Koh, Nemačka je do sredine jula 2022. godine zabeležila najsmrtonosniju sezonu vrućina od 2016. godine, sa skoro 9.800 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, pri čemu je među njima takođe bilo više žena nego muškaraca. Stručnjaci iz instituta objašnjavaju da veći broj smrtnih slučajeva među ženama može biti povezan sa tim što žene čine veći deo najstarijih starosnih grupa.
Mediji često ističu hormonske razloge kao uzrok većeg rizika za žene tokom toplotnih talasa, sugerišući da su ženska tela manje prilagođena vrućini. Ipak, naučnici koji proučavaju uticaj toplote na ljudski organizam tvrde da ovo objašnjenje nije tačno. Aleksandra Šnajder iz instituta Helmholtz u Minhenu navodi da studije pokazuju samo neznatno veću osetljivost na toplotu kod žena u odnosu na muškarce, što nije značajan pokazatelj.
Postoje određene fiziološke razlike, poput niže stope znojenja kod žena, ali to ne čini žene ranjivijim. Šnajder ukazuje na to da su žene u postmenopauzi sa srčanim oboljenjima najugroženija grupa, ali smatra da su životni uslovi i društveno okruženje u kojem žene žive veći rizik od razlika u hormonskom statusu.
Profesor Tobi Mindel sa Univerziteta Brok u Kanadi dodaje da su faktori poput starosti, veličine tela i fizičke kondicije važniji u određivanju kako se osoba nosi sa toplotnim talasom, nego biološki pol. On objašnjava da, iako se žene manje znoje, one efikasnije šalju krv u kožu, što im pomaže da se oslobode viška toplote.
Kada je reč o trudnicama, Mindel napominje da njihova tela postaju bolja u podnošenju toplote kako se trudnoća odvija, te da biološke razlike ne bi trebalo da budu razlog za zabrinutost tokom letnjih vrućina. Umesto toga, on naglašava da je važno izbegavati teške fizičke napore tokom ekstremnih vrućina, ali ne zbog fiziologije, već zbog sigurnosti.
Istraživač Lori Parsons sa Royal Holloway Univerziteta u Londonu proučava kako se toplotni stres širi kroz globalnu ekonomiju, posebno u sektorima poput građevinarstva, poljoprivrede i transporta. Ona ističe da žene u ovim oblastima provode značajno više vremena izložene toplotnom stresu nego muškarci. U zemljama poput Indije i Bangladeša, žene često obavljaju najteže fizičke poslove na gradilištima, radeći u teškim uslovima, što ih dodatno izlaže riziku.
Strukturni uzroci, kao što su nošenje više odeće i društvene norme koje utiču na to kako radnici traže pauze, doprinose većem riziku od toplotnog stresa kod žena. Parsons ukazuje na to da se toplotni stres kod muškaraca obično prepoznaje kao uočljiviji rizik, dok je kod žena stalno prisutan, ali manje vidljiv. Kada se smena završi, dok se muškarci odmaraju, žene često preuzimaju kućne obaveze, što dodatno pogoršava njihov teret.
Na kraju, Parsons naglašava da toplotni stres nije samo atmosfersko stanje, već i društveno stanje koje se javlja pod određenim uslovima, pozivajući na potrebu za preispitivanjem i razumevanjem ovog problema kako bi se poboljšali uslovi rada i smanjila izloženost toplotnom stresu ženama.
