U prvoj polovini 2025. godine, tržište nekretnina u Beogradu zabeležilo je značajan porast cena, sa najskupljim kvadratom stana koji je dostigao cenu od 9.805 evra u Beogradu na vodi. Ova informacija dolazi iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda, koji takođe beleži da je najskuplja kuća prodata za 3,8 miliona evra na Savskom vencu, dok je najskuplje poljoprivredno zemljište u opštini Kula prodato za 1,2 miliona evra.
Na Savskom vencu je prodata i najskuplja garaža, čija je cena dostigla 66.000 evra. U Kragujevcu, najskupi poslovni prostor prodat je za 2,4 miliona evra. Ekonomista Ervin Pašanović, koji se oglasio za RTS, naglašava da je investiranje u nekretnine jedan od najsigurnijih načina ulaganja, koji donosi najveći povrat na investiciju.
Pašanović ističe da je tržište nekretnina u Srbiji slobodno i da se formira prema principima ponude i potražnje. On navodi da u poslednjih 12 godina neprekidno raste cena nekretnina, kao i da postoji velika likvidnost na tržištu, što znači da se većina novoprodatih stanova brzo proda. „Tržište može da apsorbuje sve što se ponudi, a cene se formiraju na osnovu potražnje“, dodaje Pašanović.
Iako trenutne cene deluju astronomski, Pašanović objašnjava da su one pre nekoliko godina bile nezamislive. „Sada imamo 70.000 evra za garažno mesto, a trend rasta cena prisutan je u svim segmentima tržišta nekretnina“, naglašava on.
Prema njegovim rečima, postoji nekoliko razloga zašto su cene nekretnina toliko visoke. Prvo, nedostatak funkcionalnog tržišta kapitala i berze dovodi do toga da investitori plasiraju svoj novac u nekretnine. „Sav višak kapitala prelazi u nekretnine“, objašnjava Pašanović. Takođe, pad nataliteta dovodi do situacije da manje dece nasleđuje više roditelja, što rezultira većim kapitalom koji se ulaže u nekretnine.
Pašanović napominje da je procenat kreditnih kupaca dostigao 36%, što nije zabeleženo u poslednjih 45 godina. Mnogi od njih koriste povoljne kredite, što dodatno podstiče potražnju za nekretninama. „Ljudi smatraju da su nekretnine vrlo stabilne i sigurne, a rast kapitalizacije je značajan“, dodaje on.
Međutim, procenat stranih investitora i kupaca je veoma nizak, sa 98% kupaca koji su domaći građani. „Trebalo bi da radimo na privlačenju više stranog kapitala“, kaže Pašanović. Jedna od inicijativa koja se razmatra je tzv. „zlatna viza“, koja bi stranim investitorima omogućila sticanje boravišta u Srbiji kroz kupovinu nekretnina iznad određenog iznosa.
Na pitanje da li visoke cene nekretnina doprinose raslojavanju društva, Pašanović ukazuje na to da većina punoljetnog stanovništva u Srbiji poseduje neki oblik nekretnine. „Kada se to prevede u novac, svi smo prilično bogati“, zaključuje on. „Ako bismo prodali našu imovinu, većina nas bi imala nekoliko stotina hiljada evra kapitala.“
U poređenju sa zapadnim zemljama, gde mnogi ljudi žive kao podstanari, srpska situacija je drugačija. „Mi smo među vodećim evropskim nacijama po vlasništvu nekretnina“, ističe Pašanović. „Dok zapadnjaci već dugo žive u podstanarstvu, većina stanovnika Srbije poseduje neku vrstu nekretnine, što stvara drugačiju ekonomsku sliku.“
Kao zaključak, Pašanović naglašava da je trenutna situacija na tržištu nekretnina kompleksna i da zahteva pažljivo razmatranje, kako bi se osiguralo da rast cena ne dovede do dodatnog socijalnog raslojavanja u društvu.
