Bljuzgavica, neprijatna kombinacija vode, snega i leda, predstavlja jedan od najrizičnijih fenomena u zimskom saobraćaju. Iako na prvi pogled kolovoz može izgledati samo vlažno, upravo ta varljiva slika često dovodi do velikog broja saobraćajnih nezgoda. Vozači se često suočavaju sa prevarom čula, jer bljuzgavica može izgledati bezopasno, dok u stvarnosti može izazvati ozbiljne probleme poput izletanja, sudara i gubitka kontrole nad vozilom.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih je bljuzgavica toliko opasna jeste drastično smanjeno prianjanje pneumatika na putu. Ova smesa stvara klizavi sloj između gume i asfalta, delujući kao mazivo, što može produžiti put kočenja do tri puta. Automobili lako gube stabilnost, posebno prilikom kočenja i skretanja. Osim toga, bljuzgavica se može nagomilati u lukovima točkova, što može otežati okretanje i izazvati neujednačeno kočenje.
Akvaplaning, koji se obično povezuje sa letnjim uslovima, može se javiti i tokom zime, ali se pojavljuje znatno ranije. Voda i bljuzgavica se skupljaju u udubljenjima na putu, što može uzrokovati da gume izgube kontakt sa podlogom. U takvim situacijama, vozač gubi kontrolu nad vozilom, a opasnost se povećava već pri brzinama iznad 55 kilometara na sat.
Još jedna potencijalna opasnost je tanak sloj leda koji se često skriva ispod bljuzgavice. Ovaj nevidljivi led može iznenada izazvati klizanje vozila, što je posebno uobičajeno na mostovima, nadvožnjacima i u senovitim delovima puta. U takvim situacijama, vozači često ne primećuju opasnost dok već ne dođe do incidenta.
Na bljuzgavici, put zaustavljanja se može lako produžiti dva do tri puta u odnosu na suv asfalt. Čak i automobili sa ABS sistemom, koji obezbeđuje da točkovi ne blokiraju, ne mogu nadoknaditi nedostatak prianjanja, što znači da je vozilo upravljivo, ali se znatno duže zaustavlja.
Dodatni problemi nastaju kada bljuzgavica zapne ispod vozila i oko točkova, što može izazvati delimično blokiranje točkova ili zamrzavanje kočnica. Ovo može dovesti do povlačenja automobila u jednu stranu, čime se povećava rizik od gubitka kontrole, čak i pri sporijim brzinama.
Loša vidljivost takođe predstavlja značajan problem tokom vožnje po ovakvim uslovima. Voda, so i prljavština brzo prekrivaju šoferšajbnu, farove i retrovizore, smanjujući preglednost. Prskanje bljuzgavice od drugih vozila dodatno otežava vožnju, posebno na otvorenim putevima i auto-putevima.
Vozači treba da budu posebno oprezni u rizicima koje donosi vožnja po bljuzgavici i mokrom snegu. Situacije koje zahtevaju dodatnu pažnju uključuju skretanja i kružne tokove, kočenje ispred semafora i pešačkih prelaza, promenu trake, mostove i nadvožnjake koji se brže hlade, kao i loše očišćene ulice. Nagla ubrzanja, naročito kod snažnijih vozila, takođe mogu lako dovesti do proklizavanja.
U ovim uslovima, ključno je smanjiti brzinu, održavati veće odstojanje i koristiti blage pokrete volana i pedala. Bljuzgavica ne prašta greške, pa vozači moraju biti svesni svih potencijalnih opasnosti kako bi se zaštitili i izbegli nesreće.
