Naizgled bezazlena navika da se vozi „na rezervi“ može doneti ozbiljne probleme vozačima, posebno kada im to najmanje treba. Mnogi vozači veruju da će imati još desetine kilometara pre nego što im motor stane, ali stvarnost je daleko od toga. Pokazivač nivoa goriva nije ni precizan ni predvidiv, a ignorisanje upozoravajuće lampice može dovesti do ozbiljnih finansijskih i tehničkih problema.
Više od polovine vozača svesno ignoriše lampicu za gorivo, misleći da će „izgurati još malo“. Međutim, ova praksa može izazvati pregrevanje motora, kvarove na pumpi i ubrizgavačima, nakupljanje korozije i zapušavanje filtera, što na kraju može koštati i više hiljada evra.
Jedna od najočiglednijih posledica vožnje na rezervi je ostanak bez goriva na putu, posebno na mestima gde ni benzinske pumpe ni pomoć nisu u blizini. Što je još gore, pokazivači nivoa goriva često variraju u zavisnosti od nagiba vozila, brzine vožnje i modela automobila, što dodatno otežava procenu kada je vozilo zaista na rezervi.
Prazan rezervoar ne znači samo neprijatno stajanje na putu, već može izazvati i potencijalno trajna oštećenja. Kod dizel motora, pumpa i ubrizgavači trpe veliku štetu jer rade „na suvo“, bez goriva koje ih podmazuje i hladi. U takvim situacijama, može doći do ulaska vazduha u sistem i prekida dotoka goriva, što često dovodi do toga da automobil ne može da se upali bez servisne intervencije.
Kod benzinskih vozila, situacija je nešto bezbednija, ali i dalje postoji rizik od oštećenja pumpe i neuspelo paljenje, posebno ako je akumulator slab. Gorivo ne samo da pokreće vozilo, već i hladi i podmazuje delove sistema. Kada gorivo nestane, električna pumpa može da se pregreje i ošteti, što može dovesti do skupe zamene.
Još jedan problem koji se javlja usled vožnje na rezervi je zapušavanje filtera. Svako gorivo sadrži određenu količinu taloga, a dok je rezervoar pun, koncentracija tog taloga je niska. Međutim, kada gorivo padne ispod minimuma, talog sa dna se usisava u sistem i može začepiti filtere i vodove. Motor tada radi neravnomerno, gubi snagu i često se potpuno gasi u vožnji.
Osim ovih konkretnih problema, vožnja na rezervi može doneti i mnoge druge neprijatnosti. Na primer, vozači se često suočavaju sa stresom i anksioznošću kada im lampica za gorivo zasvetli, a brzina i putanja vožnje se mogu dodatno otežati kada su u panici zbog mogućnosti da ostanu bez goriva.
Iako vožnja na rezervi može izgledati kao način da se uštedi novac ili da se dođe do sledeće benzinske pumpe, dugoročne posledice mogu biti veoma skupe. Kvarovi na motoru i sistemu za gorivo često zahtevaju skupe popravke koje mogu premašiti troškove redovnog punjenja rezervoara.
Zato je najbolje izbeći vožnju na rezervi i redovno pratiti nivo goriva. Preporučuje se da se rezervoar ne prazni ispod jedne četvrtine kapaciteta, kako bi se izbegli svi navedeni problemi. Na taj način će vozači moći da uživaju u vožnji bez brige o mogućim kvarovima i troškovima koji dolaze sa njima.
U zaključku, vožnja „na rezervi“ može izgledati kao bezazlen manevar, ali može dovesti do ozbiljnih problema i troškova. Svesnost o stanju goriva, redovno punjenje rezervoara i briga o vozilu su ključni za izbegavanje neprijatnosti na putu.
