Neki zaposleni u Srbiji su se suočili sa neprijatnom situacijom kada su se vratili sa godišnjeg odmora i primili manju platu nego što su očekivali. Objašnjenje koje su dobili od svojih poslodavaca ukazuje da se prosek zarade računa na osnovu poslednjih 12 meseci koji prethode odsustvu sa posla. Ova praksa izazvala je brojne nedoumice među radnicima, posebno onima koji su tek započeli svoj radni odnos ili su promenili firmu pre nego što su otišli na odmor.
Poreski savetnik Aleksandar Trifunović je u razgovoru za „Euronews Srbija“ istakao da zaposleni ima pravo na naknadu zarade koja se računa na osnovu prosečne zarade koju je ostvario kod poslodavca u prethodnih 12 meseci. Ukoliko zaposleni ne radi svih 12 meseci koji prethode odlasku na godišnji odmor, osnovica za obračun naknade biće prosečna zarada za period u kojem je zaposleni efektivno radio. Ovo dodatno komplikuje situaciju za nove radnike ili one koji su promenili poslodavca.
Trifunović je dodao da se u slučaju promene poslodavca u toku godine, prosek naknade obračunava na osnovu rada u novoj firmi. Objašnjavajući kako se formira osnovica za obračun naknade zarade za vreme godišnjeg odmora, naveo je nekoliko faktora koji se uzimaju u obzir. Prvi su zarade za obavljeni rad, koje uključuju osnovnu zaradu iz ugovora, stimulacije i uvećane zarade, kao što su dodatci za rad na praznike ili prekovremeni rad.
Drugi deo koji čini osnovicu su nagrade i bonusi koje zaposleni može da dobije kao rezultat svog doprinosa poslovanju firme. Treći deo obuhvata sva druga primanja koja su u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, poput toplog obroka ili regresa.
Advokatica Staša Kneselac je za „Euronews Srbija“ dodala da, ako zaposleni radi samo tri meseca pre odlaska na godišnji odmor, njegova plata će se obračunavati na osnovu prosečne zarade za taj kratki period. Takođe, ukazala je na to da će se pri obračunu uzeti u obzir i umanjena zarada zbog korišćenja bolovanja, što dodatno komplikuje računicu.
U Srbiji, prema zakonu, svaki zaposleni ima pravo na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora u svakoj kalendarskoj godini. Zakon takođe propisuje različite kriterijume na osnovu kojih se može uvećati dužina godišnjeg odmora, kao što su doprinos na radu, uslovi rada, radno iskustvo i stručna sprema.
Advokat Lazar Borozan ističe da je važno napomenuti da je zakon jasan u vezi sa uvećanjem godišnjeg odmora. Kriterijumi za povećanje nisu stvar dobre volje poslodavca, već su zakonski obavezni, i trebalo bi ih poštovati kako bi zaposleni imali pravo na adekvatne uslove tokom odmora.
S obzirom na sve ove aspekte, zaposleni u Srbiji moraju biti svesni svojih prava kada je reč o godišnjem odmoru i obračunu zarade. U situacijama kada dođe do nesuglasica, preporučuje se konsultacija sa pravnicima ili stručnjacima u oblasti radnog prava kako bi se osiguralo da se poštuju prava radnika i da se spreče neprijatnosti prilikom isplate zarada.
U zaključku, važno je da zaposleni budu informisani o svojim pravima i da razumeju kako se obračunava njihova zarada u vezi sa godišnjim odmorom. Ova pitanja su od suštinske važnosti za očuvanje radnih prava i obezbeđivanje pravednog tretmana na radnom mestu.
