Napojnica, poznata i kao bakšiš, svakodnevna je praksa u ugostiteljstvu, ali stvara značajne probleme u vezi sa poreskim regulativama. Dok gosti često ostavljaju bakšiš kao znak zahvalnosti za dobru uslugu, njegov pravni tretman i dalje predstavlja nerešeno pitanje u Srbiji, a to stvara nedoumice kako za zaposlenike, tako i za poslodavce.
Iako većina ljudi priznaje da je ostavila bakšiš, retko ko je svesan da takav prihod, ukoliko nije prijavljen, formalno može biti u suprotnosti sa zakonom. U mnogim evropskim zemljama napojnica je jasno zakonski regulisana. Na primer, u Hrvatskoj je prošle godine usvojen zakon koji omogućava da se bakšiš do 3.360 evra godišnje po zaposlenom ne oporezuje, dok se iznad tog iznosa oporezuje po stopi od 20%. Ova regulativa je uvedena kako bi se napojnica integrisala u fiskalni sistem, bez obzira na to da li je naplaćena u gotovini ili putem kartice.
U Srbiji, napojnica čini značajan deo prihoda zaposlenih u ugostiteljstvu, ali se u praksi vrlo retko oporezuje. Ova tema je nedavno otvorena na kongresu Hotelijera i restoratera, gde je istaknuta potreba za jasnijim pravilima u vezi sa napojnicama. Dunja Đenić iz Ministarstva turizma i omladine naglasila je da postoje sukobi između svakodnevne prakse i zakonskih obaveza, što stvara konfuziju oko oporezivanja bakšiša.
Ministarstvo finansija je ove godine objavilo dva mišljenja o napojnicama, ali su prenela odgovornost na zaposlene, što znači da svaki radnik treba samostalno da prijavi primljeni iznos. Đenić je dodala da je u digitalnom dobu potrebno razmotriti regulisanje bakšiša i putem POS terminala i elektronskih platformi, s obzirom na to da se bakšiš sve više ostavlja u elektronskom obliku.
Milosav Dulić, direktor kompanije NS Hotels Hospitality Management Group, rekao je da je Udruženje hotela i restorana (HORES) podnelo inicijativu za regulisanje pitanja napojnica, ali s ciljem da ostane dobrovoljno. On je naglasio da postoji neujednačena praksa u ugostiteljstvu, gde neki objekti izbegavaju bilo kakvo primanje napojnica zbog straha od prekršaja, dok drugi omogućavaju ostavljanje bakšiša putem kartice.
Prema Duliću, postoje i problemi sa sinhronizacijom terminala sa fiskalnim računima, a pitanje oporezivanja bakšiša ostaje nerazjašnjeno. Udruženje smatra da napojnica ne bi trebala biti oporezovana, a ako to nije izvodljivo, bar do određenog iznosa, kao što je to slučaj u Hrvatskoj.
Poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, Aleksandar Vasić, ukazuje na to da bakšiši zakonski spadaju u oporezive prihode, ali se u praksi porez ne naplaćuje. Ministarstvo finansija je u januaru izdalo mišljenje koje navodi da je napojnica prihod fizičkog lica i podložna je oporezivanju kao „drugi prihod“. Iako se radi o tradiciji, ovaj prihod se često ne oporezuje jer se najčešće isplaćuje u gotovini.
Obaveza prijave i plaćanja poreza pada na konobara ili osobu koja prima napojnicu, što je zakonski propisano. Ipak, ostaje nejasno zašto se ti propisi ne sprovode, a odgovori su često u nedostatku kontrole ili neprimenljivosti zakona. Vasić naglašava da je osnovno pravilo da svaka osoba koja ostvaruje prihod treba da plati porez na taj prihod.
On takođe podseća da postoje određene kategorije oporezivih prihoda, a bakšiši se tretiraju kao „drugi prihod“ sa stopom od 20%. U slučaju da prihod isplaćuje pravno lice, ono obračunava i plaća porez i doprinose, dok je situacija drugačija kada ga isplaćuje fizičko lice.
U svetlu ovih izazova, važno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti jasno regulisanje napojnica u Srbiji, kako bi se zaštitili interesi i zaposlenih, ali i poslodavaca u ugostiteljstvu.
