Kako tragedije poput onih u Ribniku, Duboni, Malom Orešju i pada nadstrešnice u Novom Sadu utiču na društvo, pitanje je koje zahteva dublju analizu. U najnovijoj epizodi emisije „Despot Stefan“, politički analitičar Stefan Surlić i Despot Kovačević razgovarali su sa psihologom i profesorom Žarkom Trebješaninom o kolektivnim traumama i o tome kako se društvo može nositi sa njima.
Profesor Trebješanin ističe da kada veliki broj ljudi doživi traumu, ona se transformiše iz lične u kolektivnu. „Trauma je psihološki pojam, dok je kolektivna trauma socijalno-psihološki koncept koji zahvata široke slojeve populacije“, objašnjava on. Ova vrsta traume često se javlja u kontekstu ratova, epidemija ili prirodnih katastrofa, gde ljudi doživljavaju značajne gubitke i bol.
U ovom kontekstu, politika igra ključnu ulogu u procesu lečenja. Trebješanin naglašava da vlast treba da umiri ljude i da pokrene proces ozdravljenja, umesto da zanemaruje traume ili čak podstiče sukobe. „Umesto da se tragedija u Novom Sadu koristi za razumevanje i empatiju, često se svedoči podsticanju antagonizama“, upozorava profesor. On ističe da je suočavanje sa istinom i odgovornost ključni deo ovog procesa, kako bi društvo moglo učiti iz tragedija i razvijati toleranciju.
U emisiji je posebno naglašena uloga studenata koji su svojim marševima širili osećaj ljubavi i saosećanja. „Empatija je najbolji lek za duševne rane“, ističe Trebješanin, ukazujući na važnost zajedništva u teškim vremenima.
Međutim, mediji takođe igraju značajnu ulogu u formiranju društvenih narativa. Profesor kritikuje neprofesionalno izveštavanje i propagandu koja često umesto lečenja traume dodatno eksploatiše tragedije. „Mediji imaju ogromnu moć i odgovornost. Ne možete ljudima podilaziti njihovim najnižim nagonima“, naglašava on, dodajući da bi mediji trebali učiti društvo odgovornim sadržajima, umesto da ga izlažu senzacionalizmu.
Stefan Surlić takođe je ukazao na uticaj konzumerizma medija i potražnje za senzacijama na društvo. On se osvrće na popularnost reality programa i kako mediji često koriste dezinformacije da bi izazvali paniku i antagonizme. „Emisije postaju gledanije što su primitivnije“, kaže Surlić, naglašavajući potrebu za kritičkim pristupom prema medijskim sadržajima.
Despot Kovačević dodaje da je važno posmatrati reakcije društva i vlasti na kolektivne traume u širem kontekstu. On navodi da je COVID-19 pandemija bila velika kolektivna trauma i da je način na koji su lideri reagovali ključan za smirivanje tenzija. Kovačević ističe primer Džastina Trudoa, tadašnjeg premijera Kanade, koji je uspeo da smiri ljude umesto da podstiče paniku.
Na kraju, profesor Trebješanin naglašava da empatija, suočavanje sa istinom i odgovorni mediji predstavljaju ključne korake za prevazilaženje kolektivnih trauma i jačanje društvene tolerancije. Bez ovih elemenata, društvo će ostati zarobljeno u sukobima i antagonizmima, što otežava proces duševnog izlečenja.
Emisija „Despot Stefan“ pruža dubok uvid u važnost kolektivnog suočavanja sa traumama, kao i o potrebi za odgovornim vođstvom i medijskim izveštavanjem. Kroz otvorenu diskusiju, gosti su ukazali na to da se tragedije mogu koristiti kao lekcije za društvo, koje bi moglo postati otpornije i empatičnije, ukoliko se suoči sa svojim ranama.
