Zapadnoevropske zemlje planiraju da smeste migrante u logore na Zapadnom Balkanu, a region se suočava sa pritiscima da se predstavi kao pouzdan evropski partner. Međutim, ti projekti nailaze na značajno protivljenje, kako političara, tako i javnosti.
Početkom decembra 2025. godine, britanski mediji su izvestili da Velika Britanija razmatra mogućnost slanja odbijenih tražilaca azila u „centre za povratak“ u Severnu Makedoniju. Ovi izveštaji su izazvali žestoke reakcije u Severnoj Makedoniji, gde je tema migracija postala centralna u političkoj debati. Makedonski premijer Hristijan Mickoski je javno odbacio navode, nazvavši ih spekulacijama i lažnim vestima, i izjavio da neće biti podizanja logora za ilegalne migrante dok je on na vlasti.
Prema informacijama britanskih medija, sporazum o partnerstvu između Velike Britanije i Severne Makedonije podrazumeva proterivanje migranata čiji su zahtevi za azil odbijeni, u treće države Zapadnog Balkana. Severna Makedonija, uz Kosovo i Bosnu i Hercegovinu, navedena je kao jedna od zemalja koje bi mogle primiti finansijsku pomoć za svakog prihvaćenog migranta. Kritičari ovakvih dogovora govore o „eksternalizaciji“ migracione politike, gde se kontrola migracija prebacuje na zemlje van pravnog sistema EU.
Politička asimetrija između EU i zemalja Zapadnog Balkana dodatno komplikuje situaciju. Dok evropske države teže zatvaranju granica, zemlje Zapadnog Balkana su pod pritiskom da se pokažu kao pouzdani partneri, nadajući se političkom približavanju ili ekonomskim koristi. Politolog Florijan Biber naglašava da je uključivanje ovih zemalja u migracione politike EU strateški motivisano, s obzirom da su van evropskog sistema dodele azila.
Migracije su već dugo u regionu osetljiva tema. Strah od toga da postanu „sabirni logor Evrope“ prisutan je među stanovništvom, a taj strah nije samo rezultat ksenofobije, već i osećaja političke instrumentalizacije. Politička komunikacija o ovim pitanjima često je manjkava, što dovodi do širenja dezinformacija i spekulacija.
S druge strane, migracije se koriste i kao instrument unutrašnje političke borbe. U Severnoj Makedoniji, opozicija koristi ovu temu kako bi optužila vladu za izdaju nacionalnih interesa. Medijska istraživačica Olga Koševaliska ukazuje na to da se migracije često senzacionalistički predstavljaju, što dodatno otežava javnu diskusiju.
Dok Bosna i Hercegovina odbija britanski predlog, Kosovo pokazuje otvorenost za saradnju, ali uz zahtev za bezbednosnom podrškom. Kosovski premijer Aljbin Kurti je već ranije signalizirao spremnost za slične sporazume, dok stručnjaci upozoravaju na opasnosti preopterećenosti zemlje.
U ovom trenutku, Zapadni Balkan se suočava sa izazovima u vezi sa migracijama, a pitanje kako će se situacija razvijati ostaje neizvesno. Ovaj tekst je deo projekta „Otpornost na dezinformacije u Severnoj Makedoniji“, koji podržava vlada Severne Rajne-Vestfalije.
