Zapadna Evropa beleži najtoplije jun i jul otkako se vrše merenja, dok klimatske promene doprinose istorijskom talasu vrućine, suše i požara širom regiona, prenosi služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena. Prema podacima, Evropa se zagreva brže od drugih kontinenata, a prva dva meseca leta 2026. obeležili su uzastopni toplotni talasi, ekstremno visoke temperature i sušni uslovi. Od maja, intenzivne vrućine izazvale su brojne požare i nove temperaturne rekorde, a očekuje se da će hiljade ljudi preminuti od posledica ekstremnih vrućina.
Klimatski podaci pokazuju da je 2026. godina za sada treća najtoplija godina u svetu, iza 2024. i 2025. godine, iako se predviđa da situacija može da se promeni do kraja godine. Služba Kopernikus za klimatske promene izjavila je da je prosečna temperatura u zapadnoj Evropi tokom juna i jula iznosila 21,62 stepeni Celzijusa, čime je oboren rekord iz 2022. godine.
Povećana mogućnost da će 2026. nadmašiti 2024. kao najtopliju godinu ikada, povezuje se sa ubrzanim globalnim zagrevanjem izazvanim ljudskim aktivnostima i fenomenom El Ninjo, koji utiče na temperature širom sveta. Samanta Burgess iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze naglašava da klimatske promene pojačavaju ekstremne vrućine, s obzirom na to da se visoke temperature i suša međusobno pojačavaju.
Sušni uslovi su zabeleženi tokom jula u zapadnoj i centralnoj Evropi, uključujući Francusku, Španiju, Austriju, Mađarsku, kao i Veliku Britaniju, Irsku i delove Islanda. Nivo vlage u zemljištu bio je značajno niži nego u julu 2022. godine, kada je zapadnu Evropu pogodila poslednja velika suša. Vodostaji reka su bili neuobičajeno niski, što je uticalo na transport, navodnjavanje i proizvodnju energije, posebno na rekama Sena, Rajna i Dunav.
Visoke temperature i suvo zemljište stvorili su idealne uslove za širenje požara. Naučnici upozoravaju da se zbog klimatskih promena povećava učestalost vremenskih uslova pogodnih za izbijanje ekstremnih požara. Francuska i Španija suočile su se sa najtežim požarima u novijoj istoriji, dok su veliki požari zabeleženi i u drugim delovima Evrope, kao i na severozapadu SAD i u Kanadi.
Na globalnom nivou, prošli mesec bio je izjednačen za drugo najtoplije zabeleženo julsko razdoblje, sa prosečnom temperaturom vazduha koja je bila 1,47 stepeni Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period od 1850. do 1900. godine. Poslednjih 11 godina beleži se kao najtoplije otkako postoje merenja, a glavni uzrok ovog zagrevanja su gasovi sa efektom staklene bašte.
Karlo Buontempo je izjavio da nikada tokom svog života, a vrlo verovatno ni tokom čitave civilizacije, nismo imali priliku da vidimo klimu koja je toliko topla. Klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov za čovečanstvo, a potrebne su brze i odlučne akcije kako bi se ublažile posledice i prilagodili se novim uslovima. Razumevanje uticaja klimatskih promena i njihovo sprečavanje ključno je za zaštitu budućnosti planeta i svih njenih stanovnika.
