Pažnja najvećih svetskih sila sve više se usmerava ka Arktiku, regionu koji postaje nova linija globalnog nadmetanja. Ova tenzija dodatno je pojačana spekulacijama o Grenlandu, ostrvu koje je američki predsednik Donald Tramp jednom prilikom nazvao teritorijom koja bi mogla da pripadne Sjedinjenim Američkim Državama. U ovom kontekstu, svaki vojni pokret u severnim regionima Evroazije dobija posebno značenje.
U poslednje vreme, poljski mediji su preneli tvrdnje da Rusija „priprema“ svoje marince za potencijalnu invaziju na Grenland. Ove informacije potiču iz izveštaja poljskog portala Forsal, koji navodi da ruski predsednik Vladimir Putin jača vojno prisustvo na Kolskom poluostrvu sa ciljem osvajanja Grenlanda. Iako se ova interpretacija brzo proširila među zapadnim analitičarima, mnogi smatraju da se ne oslanja na činjenice, već na selektivno čitanje vojnih vežbi.
Forsal ističe da ruska Severna flota sprovodi intenzivne borbene aktivnosti u arktičkim uslovima, pri čemu se marinci oslanjaju na iskustva stečena tokom rata u Ukrajini. U ovim vojnim vežbama, ruski vojnici koriste bojevu municiju da gađaju mete koje simuliraju bespilotne letelice, a takođe se fokusiraju na unapređenje veština korišćenja protivtenkovskih lansera i simulirane napade na različite vazdušne pretnje. Posebna pažnja posvećuje se inženjerskoj i medicinskoj obuci, što je ključno u arktičkim uslovima.
U središtu ovih vojnih aktivnosti nalazi se 61. gardijska brigada marinaca, poznata pod nadimkom „Polarni medvedi“. Ova jedinica se nalazi u selu Sputnjik u Pečengskom okrugu Murmanske oblasti, na severozapadu Rusije. Dok je deo brigade angažovan u borbama u Ukrajini, jedinice koje su ostale na Kolskom poluostrvu nedavno su započele novu rundu intenzivnih borbenih vežbi.
Ipak, vojni analitičari koji nisu povezani sa interesnim grupama odbacuju tezu o Grenlandu kao apstraktnu. Kapetan i analitičar Vasilij Dudikin izjavio je da su tvrdnje o tome da će ruska morska pešadija osvojiti Grenland „zablude ludaka“. Prema njegovim rečima, zadaci marinaca su jasno definisani i vezani za bezbednost Severnog morskog puta, koji je ključna arterija za rusku trgovinu i vojnu logistiku u arktičkom okeanu.
Ruski marinci često izvode duga pomorska krstarenja. Jedno od poslednjih dogodilo se u avgustu prošle godine, kada su transportovani velikim desantnim brodom „Aleksandar Otrakovski“ tokom plovidbe ka Severnom ledenom okeanu. Cilj ovih misija je zaštita ruskih interesa u arktičkom regionu, a ne projekcija sile prema Grenlandu.
Na pitanje da li bi ruski marinci mogli da se rasporede na Grenland, Dudikin odgovara da to može biti moguće samo u apstraktnom smislu. Veliki desantni brodovi mogli bi da stignu do ostrva iz Severomorska, ali sa samo četiri velika desantna broda, koji su već angažovani na različitim zadacima, misija na Grenlandu jednostavno nije na dnevnom redu.
Uprkos tome, u Poljskoj i šire na Zapadu se stvara velika prašina oko ovih spekulacija. Dudikin smatra da je razlog za to duboka zabrinutost Zapada zbog sistematskog jačanja ruskog vojnog prisustva na Arktiku, pri čemu Kolsko poluostrvo predstavlja ključnu tačku. Tamo se ne nalazi samo glavna baza Severne flote, već i značajan deo ruskog nuklearnog arsenala, uključujući strateške podmornice.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se Arktik sve više prepoznaje kao bitna tačka geopolitičkih tenzija, a svaka informacija o vojnim aktivnostima u ovom regionu može imati dalekosežne posledice. U ovom trenutku, međutim, izgleda da je ruska vojska fokusirana na zaštitu svojih interesa u Arktičkom okeanu, a ne na agresivne vojne akcije prema Grenlandu.
