Više od godinu dana, Marija Ćosić, savetnica u Parlamentu Bosne i Hercegovine, obavljala je istovremeno dve javne funkcije. Nakon što je sankcionisana zbog sukoba interesa, dužna je do 28. marta podneti ostavku na jednu od njih. Ćosić je od 2022. godine šefica kabineta predsedavajućeg Zastupničkog doma Parlamenta BiH, Marinka Čavare, dok je u decembru 2024. godine preuzela mandat kao članica Veća Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH u opštinskom veću u Busovači.
Prema zakonu, funkcioneri i njihovi savetnici mogu obavljati samo jednu javnu funkciju, što je Komisija za utvrđivanje sukoba interesa u institucijama BiH uzela u obzir kada je početkom marta izrekla kaznu Ćosić i zatražila njenu ostavku. Ipak, dvadeset dana nakon odluke, Ćosić se i dalje zvanično vodi na obe funkcije, a na upite Radija Slobodna Evropa nije odgovorila.
Ilma Mehić Jusufbašić, predsedavajuća Komisije, navela je da nemaju informaciju o eventualnoj ostavci Ćosić. U ovom trenutku, ona je jedna od 15 savetnika angažovanih u kabinetima rukovodstva oba doma Parlamenta BiH, a njihova mesečna plata, sa uključenim naknadama, prelazi 3.000 maraka (oko 1.500 evra). Ukupni trošak za njihove plate iz državnog budžeta iznosi više od pola miliona maraka godišnje, uz dodatne naknade za topli obrok, stanove, putovanja i rad u komisijama.
U BiH, gde zvanične evidencije pokazuju više od 300.000 nezaposlenih, prosečna plata iznosi nešto više od 1.600 maraka (oko 800 evra). Organizacija Transparency International (TI) BiH podnela je prijavu protiv Ćosić zbog obavljanja duplih funkcija, a odluka o sukobu interesa doneta je nakon višemesečnog izostanka konsenzusa među članovima Komisije. Damjan Ožegović iz TI-a izrazio je zabrinutost da bi sve moglo završiti samo na novčanoj sankciji, koja iznosi 5.000 maraka (2.500 evra).
Zakon omogućava pokretanje postupka ukoliko nosilac javne funkcije ne postupi po odluci Komisije, uz neprecizirane mere. BiH se suočava sa problemima u reformi javne uprave, a kompleksna struktura vlasti dovela je do brojne i skupe administracije. Ne postoji jedinstveni registar zaposlenih u javnoj upravi, a savetnici se imenuju bez konkursa od strane izabranih zvaničnika.
Kabinet člana Predsedništva BiH, Denisa Bećirovića, ima osam savetnika, dok članica Predsedništva Željka Cvijanović ima četiri. Troškovi savetnika u kantonima, poput Zeničko-dobojskog, takođe su predmet kritike zbog visokih iznosa koji se izdvaja iz budžeta. Ekonomistica Svetlana Cenić upozorava na to da se savetničke pozicije često koriste za zapošljavanje stranačkih kadrova, bez jasnih kriterijuma za efikasnost rada.
Prema izveštajima međunarodnih institucija, BiH se izdvaja zbog višeslojne strukture vlasti i nedostatka koordinacije. Potrebna su ograničenja za politička imenovanja kako bi se obezbedila profesionalnost i stabilnost javne uprave. U poslednjim izveštajima Evropske komisije istaknuto je da se zapošljavanje u javnom sektoru ne zasniva na jasnim kriterijima, što dodatno otežava situaciju u zemlji.
