Dve zemlje dominiraju listama 10 najzagađenijih i najčistijih gradova u Evropi. Stanovnici Finske uživaju u jednom od najčistijih vazduha na kontinentu, kako pokazuje najnoviji izveštaj. Ova zemlja ima najviše gradova koji se nalaze ispod bezbednih nivoa zagađenja vazduha. Ipak, Finska kao celina nije uspela da ispuni smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za bezbedne nivoe PM2.5 čestica, koje predstavljaju fine čestice u vazduhu.
Prema izveštaju IQAir o kvalitetu vazduha u svetu za 2025. godinu, samo tri evropske zemlje su bile u okviru ovih smernica: Estonija, Island i Andora. Dok mnoge regije sveta ne imaju podatke o kvalitetu vazduha u realnom vremenu, Evropa se ponosi jednim od najdetaljnije praćenih sistema za monitoring kvaliteta vazduha.
Izveštaj je analizirao 2.303 grada u 43 evropske zemlje, što je 163 grada više nego prethodne godine. Od ovog broja, 1.182 grada zabeležila su porast prosečne godišnje koncentracije PM2.5, dok je 886 gradova zabeležilo pad. Samo 104 evropska grada su se našla unutar bezbednih granica SZO za fine čestice. Finska je prednjačila sa 25 gradova ispod preporučene granice, dok su Švedska i Španija imale 15, odnosno 12 gradova.
Osam zemalja, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Srbiju, Tursku, Moldaviju, Rumuniju, Crnu Goru i Poljsku, imalo je koncentracije PM2.5 veće od 15 mikrograma po kubnom metru (µg/m³), čime su se svrstale među najzagađenije u Evropi. Ove vrednosti su daleko iznad bezbednog nivoa od 5 µg/m³. Turska se ističe kao zemlja sa najviše zagađenih gradova u regionu, što je rezultat velike upotrebe fosilnih goriva, gustog saobraćaja, industrijskih emisija i vremenskih uslova koji zadržavaju zagađenje.
Grad Igdir u Turskoj zabeležio je najviši nivo PM2.5 u 2025. godini sa prosečnim nivoom od 64,4 µg/m³. Buca se našla na drugom mestu sa 51,5 µg/m³. Još tri turska grada su ušla u top 10: Godekli (četvrto mesto), Konja (šesto mesto) i Duzce (osmo mesto). U Srbiji, Novi Pazar zauzima treće mesto sa 34,1 µg/m³, dok su u Bosni i Hercegovini Prijedor, Goražde, Gračanica i Čačak takođe na listi najzagađenijih gradova.
Mnogi od ovih gradova dele zajedničke uzroke zagađenja, uključujući termoelektrane na ugalj, korišćenje lošeg uglja i drva u neefikasnim pećima za grejanje, kao i gust saobraćaj. Ovi problemi su dodatno pogoršani geografskim i vremenskim uslovima koji zadržavaju zagađenje blizu tla.
S druge strane, Finska se ponosi time što ima polovinu mesta među 10 najčistijih gradova u Evropi. Ostrvo Uto prednjači sa samo 1,3 µg/m³ PM2.5, a slede ga Muonio, Kitila, Ranua i Nivala. Ova povoljna geografija i mala gustina naseljenosti doprinose čistom vazduhu, dok strogi propisi o emisijama i velika upotreba obnovljivih izvora energije (preko 54%) značajno pomažu u smanjenju zagađenja.
Sandgerdi na Islandu zauzima četvrto mesto sa 2,2 µg/m³, dok su Bredkalen u Švedskoj, Faro u Portugalu i Alftanes na Islandu takođe među gradovima sa najčistijim vazduhom.
PM2.5 čestice su toliko male da mogu da prodru duboko u pluća i krvotok, što ih povezuje sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti disajnih organa, kardiovaskularne bolesti i dugoročne probleme poput raka. Ako živite u području sa visokim zagađenjem, preporučuje se praćenje nivoa zagađenja putem aplikacija kao što su IQAir i AirVisual. Kada nivo zagađenja poraste, najbolje je ostati unutra sa zatvorenim prozorima i vratima. Takođe, preporučuje se korišćenje prečišćivača vazduha i nošenje KN95 maski prilikom izlaska napolje, kako bi se zaštitili od sitnih čestica i zagađenja.
