Nemačka se pridružila sve većem broju zemalja Evropske unije koje razmatraju mogućnost zabrane pristupa društvenim mrežama deci. Australija je već uvela zabranu za mlađe od 16 godina, a evropski lideri sada analiziraju kako bi se ovaj model mogao primeniti u njihovim zemljama. Nemački kancelar Fridrih Merc smatra da bi regulacija društvenih mreža mogla pomoći u smanjenju „deficita ličnosti i problema u socijalnom ponašanju mladih“. Španski premijer Pedro Sančez naglašava potrebu zaštite dece od „digitalnog Divljeg zapada“, dok francuski predsednik Emanuel Makron ističe da „emocije naše dece i tinejdžera ne smeju biti predmet manipulacije“.
Iako nijedna evropska zemlja još nije u potpunosti uvela zabranu, procesi su u toku. Norveška, Grčka, Velika Britanija, Danska, Italija i Holandija su među mnogim državama koje razmatraju ovu opciju. Evropska unija takođe podržava takvu politiku, što ukazuje na rastuću zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža na decu i mlade.
Australija je prva na svetu koja je u decembru 2023. godine uvela zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina. Ova politika oslanja se na nadzor samih kompanija društvenih mreža, kao što su Fejsbuk, Instagram, TikTok i drugi. Kompanije su obavezane da implementiraju starosna ograničenja, dok su onlajn igre i aplikacije za dopisivanje poput Viber i WhatsApp izuzete iz ove zabrane.
Džuli Inman Grant, šefica australijske Komisije za elektronsku bezbednost, izvestila je da su kompanije uklonile pristup za oko 4,7 miliona naloga dece mlađe od 16 godina. Međutim, neki stručnjaci upozoravaju da ovi brojevi ne odražavaju celokupnu sliku. Profesor internet studija na Univerzitetu Kertin, Tama Liver, ističe da je nejasno koliko je novih naloga otvoreno, posebno od strane tinejdžera koji se predstavljaju kao stariji. Takođe, mnogi mladi između 13 i 15 godina uspevaju da zaobiđu zabranu, dok su neki blokirani na određenim platformama, ali ne i na drugim.
Ova situacija postavlja pitanje da li druge zemlje prebrzo slede australijski model. Suzan Sojer iz centra za istraživanje dečijeg zdravlja „Mardok“ smatra da bi evropske vlade trebalo da budu opreznije i da sačekaju rezultate iz Australije pre nego što donesu svoje odluke. „Vlade ne smeju da misle da su zabrane društvenih mreža čarobno rešenje za taj problem“, naglašava ona.
Istraživanja ukazuju na to da deca uzrasta od 10 do 13 godina pokazuju najizraženije negativne posledice korišćenja društvenih mreža, posebno devojčice. Iako starosne granice u evropskim predlozima nisu jednake onima u Australiji, Sojer smatra da će svaka promena biti „spora i postepena“. Ljudi od 13 do 15 godina, koji već imaju naloge, mogli bi biti zbunjeni promenama.
Dr. Štefan Drajer iz Lajbnic-instituta za istraživanje medija u Hamburgu, ukazuje da evropski Zakon o digitalnim uslugama već reguliše mnoge bezbednosne brige i da bi primena nacionalnih zabrana mogla biti složena. On smatra da bi Evropa trebalo da uči iz iskustava Australije umesto da žuri sa sopstvenim zakonodavstvom.
U zaključku, dok se evropske zemlje suočavaju sa izazovima vezanim za zaštitu dece na društvenim mrežama, važno je pažljivo razmotriti posledice i učiti iz iskustava drugih zemalja. Uvođenje zabrana može delovati kao rešenje, ali je neophodno pristupiti ovom problemu sa više obazrivosti i razumevanja složenosti situacije. U tom smislu, postepeno uvođenje mera i konsultacije sa mladima mogu biti ključni za uspešnu implementaciju politika koje će zaštititi decu, a istovremeno omogućiti im da uživaju u prednostima digitalnog sveta.
