Duže od dve decenije Srbija se trudi da uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti zaštite potrošača sa normativima Evropske unije. Ova oblast je od velikog značaja jer je obuhvaćena Poglavljem 28 iz Klastera 2 (unutrašnje tržište), koje još uvek nije otvoreno. Prema podacima sa sajta Ministarstva za evropske integracije, poslednje aktivnosti na ovom polju zabeležene su 3. i 4. februara 2015. godine, kada je održan bilateralni skrining poglavlja.
Otvaranje ovog poglavlja, kao i celog klastera, podrazumeva ne samo normativno usklađivanje, već i njegovu primenu u punom kapacitetu, što može dodatno otežati situaciju s kojom se Srbija suočava, ne samo u ovoj oblasti. Stručnjaci ukazuju na još jedan problem – tržišta se brzo menjaju, a novi proizvodi i trgovačke prakse se neprestano pojavljuju, dok normativi jedva uspevaju da prate ovu dinamiku. U Srbiji, prosečan vek trajanja zakona u oblasti zaštite potrošača iznosi oko pet godina, što znači da je državna administracija stalno angažovana na izradi novih ili izmene postojećih zakona kako bi se usaglasili sa standardima EU.
Međutim, pravnici ističu da se pravila EU, na koja se oslanja srpski zakonodavac, takođe često menjaju i uređuju na fragmentaran način. Ova situacija stvara pravnu nesigurnost i dovodi do zaključka da proces usklađivanja nije osmišljen i sproveden na optimalan način. U Skupštini Srbije je krajem aprila usvojen novi Zakon o zaštiti potrošača, čija primena počinje 1. avgusta. Međutim, postoje i određeni izuzeci, kao što je član 4, koji propisuje da se novi zakon primenjuje na odnose između potrošača i trgovca, osim kada su ti odnosi regulisani posebnim zakonima.
Posebni zakoni koji uređuju odnose sa potrošačima obuhvataju komunalne delatnosti, energetiku, elektronske komunikacije i trgovinu. U ovim oblastima, prema iskustvima domaćih udruženja, bilo je najviše žalbi korisnika. Demostat ukazuje na to da može doći do razilaženja između normi i stvarnosti, posebno kada potrošači podnose žalbe. Institucije koje treba da reše te probleme često ne uvažavaju činjenicu da su građani ekonomski i faktički slabija strana, što dovodi do rešavanja sporova u korist velikih državnih ili lokalnih sistema.
Jedna od pozitivnih novina za potrošače je član 6, koji nalaže trgovcima da na jasan i lako uočljiv način istaknu i prodajnu cenu i cenu po jedinici mere. Takođe, pružaoci usluga neće moći odmah da predaju dug potrošača javnom izvršitelju, već su obavezni prvo da uruče opomenu pred izvršenje, a uslugu neće moći da uskrate bez sudske odluke.
Ove promene donose nadu da će se položaj potrošača u Srbiji poboljšati, ali ostaje da se vidi kako će se nove regulative primenjivati u praksi.
