Prinos maline ove godine je prepolovljen, a proizvođači koji su imali sisteme za navodnjavanje i orošavanje su uspeli da zadrže neki rod. Međutim, prema rečima dipl. ing. Aleksandra Zujalovića, savetodavca za voćarstvo u PSSS Užice, sistemi za navodnjavanje nisu od velike pomoći kada su dnevne temperature previsoke. Naime, kod maline, proces fotosinteze prestaje na temperaturama iznad 32 stepena Celzijusa, što drastično smanjuje vodni režim biljke.
Zujalović naglašava da su klimatske promene, koje su postale sve očiglednije tokom poslednjih 10-20 godina, dovele do ekstremnih vremenskih uslova koji negativno utiču na voćarsku proizvodnju. Ova godina je bila klasičan primer, jer su nepovoljni uslovi rezultirali značajnim smanjenjem prinosa maline. Uz to, obilne padavine u kratkom vremenskom intervalu dodatno su otežale situaciju.
Zbog smanjene ponude, otkupna cena maline dostizala je više od 600 dinara po kilogramu. Iako je to donekle ublažilo gubitke proizvođača, nije moglo potpuno nadoknaditi manjak roda. Zujalović savetuje proizvođačima da, uprkos veoma nepovoljnoj proizvodnoj godini, ne odustaju od proizvodnje i da ne zapuštaju svoje malinjake. Preporučuje im da do kraja vegetacije sprovedu sve potrebne agrotehničke mere kako bi zasadi bili u dobroj kondiciji za zimsko mirovanje.
Iz uvida na terenu vidi se da su, uprkos nepovoljnim uslovima, izdanci za sledeću godinu dobro razvijeni. Zujalović naglašava važnost unapređenja zasada, uvođenja sistema za navodnjavanje i orošavanje, kao i mreža za zasenu, posebno kada se podižu novi zasadi. Preporučuje da se biraju parcele sa severnom ekspozicijom, koje nisu izložene jakom sunčevom zračenju tokom većine dana.
Ukoliko se nastavi trend promena agroekoloških uslova bez inovacija, biće teško održati postojeću proizvodnju maline, a kamoli je povećati. Proizvođači moraju biti svesni da su klimatske promene realnost koju ne mogu ignorisati. Adaptacija na nove uslove je ključna za opstanak malinarstva u Srbiji.
Kao dodatak, Zujalović napominje da je važno usmeriti se na naučne i tehnološke inovacije koje bi mogle pomoći u prilagođavanju ovim promenama. Proizvođači bi trebali da razmotre mogućnosti korišćenja novih agrotehničkih mera koje bi mogle povećati otpornost malina na ekstremne klimatske uslove.
S obzirom na sve navedeno, može se zaključiti da je trenutna situacija u malinarstvu u Srbiji izazovna. Iako su proizvođači suočeni sa velikim preprekama, uz pravilno upravljanje i savremene tehnike, postoji nada za oporavak i budući razvoj ovog sektora. Adaptacija na klimatske promene i inovacije u proizvodnji su ključni za uspeh i održivost malinarstva.
U svetlu ovih informacija, važno je da proizvođači ostanu informisani i spremni da reaguju na promene koje donosi klima. Edukacija i pristup savremenim tehnologijama mogu značajno doprineti stabilnosti i produktivnosti malinjaka u budućnosti.
