Trampova administracija izostavlja nekoliko velikih saveznika sa okupljanja članica NATO-a koje je planirano za sledeći mesec nakon ranijih pretnji da će prema vladama koje nisu postupale u skladu sa predsednikovim prioritetima primenjivati svojevrsnu „crnu i belu listu“, piše Politico. Planirani sastanak u Poljskoj, čiji je organizator Elbridž Kolbi, podsekretar za odbranu za politiku u Pentagonu, ima za cilj da osnuje radnu grupu usmerenu na budućnost NATO-a, prema rečima šest diplomata upoznatih sa pripremama.
Međutim, mnoge zemlje koje nisu dobile poziv, među kojima su Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i baltičke države, izražavaju zabrinutost zbog svog izostavljanja. Ove zemlje, poznate po velikim izdvajanjima za odbranu, igraju ključnu ulogu u Alijansi, a njihovi diplomati se pitaju zašto su isključeni iz sastanka. Strahovanja su da administracija favorizuje određene saveznike, što bi moglo dodatno podeliti Alijansu, koja se već suočava sa sve agresivnijim delovanjem Rusije i smanjenim zalihama naoružanja.
„Radimo sve što se od nas traži“, izjavio je zvaničnik jedne od savezničkih zemalja koja nije dobila poziv. „Pokušavamo da shvatimo koji su kriterijumi i koja je svrha ovih sastanaka. Za sada nam nije mnogo toga saopšteno“. Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar, dok je Pentagon odbio da komentariše situaciju.
Predsednik Donald Tramp i njegovi najbliži saradnici od povratka na vlast uporno kritikuju NATO, ističući da članice ne podržavaju rat sa Iranom i da mnoge zemlje ne izdvajaju pet odsto svog BDP-a za odbranu. Tramp je na društvenoj mreži Truth Social napisao: „NATO sam oduvek smatrao ulicom koja vodi samo u jednom smeru – mi trošimo stotine milijardi dolara godišnje da zaštitimo te iste zemlje, ali one ništa ne čine za nas, naročito kada nam je pomoć potrebna“.
U aprilu je Bela kuća osmislila listu koja razdvaja one koji su „unutra“ i one koji su „napolju“, dok su tražili načine da kazne saveznike koji nisu postupali u skladu sa Trampovim zahtevima. Ministar odbrane Pit Hegset je takođe podržao takav pristup, pozivajući na „uzorne saveznike“ i upozoravajući da će oni koji ne podržavaju interese SAD snositi posledice.
Iako su detalji o novoj radnoj grupi NATO-a još uvek nejasni, ona je deo strategije koja podrazumeva nagrađivanje nekih saveznika nauštrb drugih. Kolbi je već održao dva slična sastanka sa predstavnicima Norveške, Švedske, Finske, Poljske, Nemačke i Holandije. Zemlje koje učestvuju na sastancima, poznatim kao format „Bergenske grupe“, insistiraju na tome da cilj nije narušavanje jedinstva Alijanse.
Umesto toga, grupa želi da osmisli ideje koje će potom biti predstavljene celoj Alijansi za dodatno razmatranje. Prema rečima jednog diplomate, „Ovo može biti pokretač transformacije“ cele Alijanse. Ipak, priznaje se da su neki saveznici frustrirani zbog izostavljanja, naročito jer su mnogi dostigli ili premašili ciljeve potrošnje koje zahteva Trampova administracija.
Sjedinjene Američke Države bi mogle da dodaju Dansku u ekskluzivni klub, s obzirom na sporazum o proširenju američkog vojnog prisustva na Grenlandu. Kolbi je održao prvi sastanak ovog tipa u Bergenu u Norveškoj u junu i pozvao šest favorizovanih saveznika. „Saveznici u NATO-u koji ubrzano ispunjavaju obaveze preuzete u Hagu u vezi sa izdvajanjima za odbranu, imaju kapacitet da doprinesu i spremni su da pređu na praktičan rad“, napisao je tada na društvenim mrežama.
Na jednoj konferenciji u Vašingtonu, Kolbi je izjavio da je „ideja da se cela Alijansa usmeri u istom pravcu“, naglašavajući da će to dovesti do „boljeg i snažnijeg NATO-a“ koji će biti otporniji i omogućiti Evropi veće vojne kapacitete.
Međutim, čak i pozvani saveznici postavljaju pitanje zašto su Kolbi i drugi zvaničnici odabrali samo određene zemlje, dok su isključili neke od najvećih evropskih vojnih sila, poput Velike Britanije. „Ako pokušaju da podele NATO na dobre i loše, to je opasno po Sjedinjene Države“, rekao je još jedan od diplomata. „Ali za Evropu je ovo pitanje opstanka“.
