Ove godine, prema anketi panela Hart van Nederland, 58% Holanđana je izjavilo da šalje božićne čestitke, što predstavlja pad u odnosu na 63% prošle godine. Ova promena ukazuje na trend koji se može primetiti u načinu na koji se praznici obeležavaju u savremenom društvu. Od onih koji šalju božićne čestitke, 55% se odlučuje za fizičke, papirne čestitke, dok samo 3% bira digitalne opcije. Ove brojke ukazuju na to da, i pored sve veće digitalizacije, tradicionalni načini komunikacije i dalje imaju značajnu ulogu.
U isto vreme, interesantno je da je broj ljudi koji preferiraju slanje SMS poruka porastao sa 20% prošle godine na 23% ove godine. Ovaj rast može ukazivati na to da sve više ljudi bira brze i jednostavne načine komunikacije, što je u skladu sa savremenim načinom života koji često zahteva brze reakcije. Slanje kratkih poruka postaje sve popularnije, a posebno među mlađim generacijama koje su odrasle u digitalnom dobu.
Jedan od zanimljivih podataka iz ankete je da skoro svaki peti Holanđanin, odnosno 19% ispitanih, nije poslao ni božićnu čestitku ni poruku, što predstavlja porast u odnosu na 17% prošle godine. Ovaj trend može biti rezultat promene u vrednostima i načinu na koji ljudi doživljavaju praznike. Mnogi možda smatraju da su božićne čestitke zastarele ili da im nije neophodno slati čestitke, s obzirom na sve dostupnije digitalne komunikacione alate.
Zanimljivo je i to da se opadanje broja ljudi koji šalju fizičke čestitke može povezati sa sve većim naglaskom na ekološke aspekte. Mnogi ljudi postaju sve svesniji uticaja koji papirna industrija ima na životnu sredinu i sve više biraju ekološke alternative kada je reč o prazničnim čestitkama. Digitalne čestitke, iako manje lične, često su gledane kao ekološki prihvatljivija opcija.
Osim toga, može se primetiti i da se ljudi sve više okreću digitalnim platformama za izražavanje svojih želja i čestitki. Društvene mreže, aplikacije za razmenu poruka i e-pošta postaju sve popularniji načini za deljenje božićnih poruka. Ovaj trend je posebno izražen među mlađim populacijama, koje su odrasle u digitalnom okruženju i više su sklone korišćenju tehnologije za komunikaciju.
Uzimajući u obzir sve navedene promene, možemo konstatovati da se način na koji Holanđani obeležavaju praznike evoluira, a to se može pripisati različitim faktorima, uključujući promene u tehnologiji, ekološku svest i društvene norme. Dok tradicionalne papirne čestitke i dalje zadržavaju svoje mesto u nekim domaćinstvima, sve više ljudi bira brže i efikasnije načine komunikacije.
Važno je napomenuti da, iako se trendovi menjaju, suština praznika ostaje. Bez obzira na to da li se čestitke šalju fizički ili digitalno, osnovna svrha ostaje ista – izražavanje ljubavi, dobre volje i zajedništva tokom prazničnog perioda. U svetu koji se brzo menja, ljudi možda biraju nove načine da povežu svoje poruke, ali duh praznika i dalje ostaje snažan i prisutan.
Na kraju, možemo primetiti da je interesantno posmatrati kako se praznični običaji razvijaju u skladu sa promenama u društvu. Holandija, kao i mnoge druge zemlje, suočava se sa izazovima modernizacije i digitalizacije, ali istovremeno se i dalje drži tradicija koje čine praznike posebnim. Ove promene predstavljaju priliku za nove načine izražavanja i povezivanja, a to je ono što praznike čini univerzalnim i večnim.
