Erik Maskin, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i redovni profesor na Univerzitetu Harvard, održao je predavanje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) na temu teorije mehanizama. Ova teorija, čiji je Maskin jedan od tvoraca, fokusira se na dizajn pravila i institucija koje podstiču saradnju među pojedincima i državama, čak i kada su njihovi interesi različiti. Maskin je naglasio da su za efikasnu borbu protiv klimatskih promena potrebni mehanizmi koji će učiniti da saradnja bude racionalna opcija za sve zemlje.
Tokom svog izlaganja na 21. Svetskom kongresu ekonomista, Maskin je objasnio kako teorija mehanizama može doprineti rešavanju klimatskih promena, koje predstavlja jedan od najvažnijih globalnih izazova. On je ukazao na to da je problem klimatskih promena tipičan primer kolektivne akcije, gde pojedinačne države imaju podsticaj da izbegnu troškove smanjenja emisija, dok sve imaju koristi od očuvanja klime.
Maskin je istakao da međunarodni sporazumi moraju biti strukturirani tako da nijedna zemlja ne može profitirati izbegavajući svoje obaveze, dok druge snose teret. Ključ uspeha leži u kombinaciji podsticaja i sankcija. „Samo ako nagradimo one koji poštuju dogovor i kaznimo one koji ga krše, možemo stvoriti stabilnu ravnotežu u kojoj sve zemlje vide korist od zajedničkog delovanja“, rekao je on.
Jedan od primera koje je Maskin naveo u svom predavanju jeste savršena podela resursa, ilustrovana situacijom u kojoj dva deteta žele da podele poslednje parče torte. Da bi se obezbedila pravedna podela, jedno dete seče tortu, dok drugo bira parče. Ova strategija osigurava da se torta iseče na jednake delove, što je važan princip u dizajnu mehanizama.
Maskin je takođe predstavio Vikrijev mehanizam, koji se koristi u telekomunikacionim aukcijama. Pobednik je onaj ko ponudi najviše, ali plaća cenu druge najviše ponude. Ovaj mehanizam podstiče kompanije da daju tačne ponude, jer nemaju motiv da blefiraju. Na primer, ako tri kompanije učestvuju u aukciji i jedna ponudi 10 miliona, druga 8 miliona, a treća 5 miliona, pobednik će biti kompanija koja je ponudila 10 miliona, ali će platiti samo 8 miliona.
Maskin je naglasio da je problem klimatskih promena izazvan emisijom gasova staklene bašte, kao što je ugljen-dioksid, koji zagreva klimu. Iako znamo kako da smanjimo emisije, to je teško ostvariti zbog sukoba interesa među zemljama. Svaka zemlja bi želela da druge smanje emisije, ali ne želi da preuzme taj teret sama.
„Jedini način da se ovaj problem reši je kroz međunarodni sporazum u kojem svaka zemlja obećava značajna smanjenja u zamenu za isto obećanje drugih zemalja“, istakao je Maskin. On je dodao da dizajn takvog sporazuma predstavlja izazov koji zahteva promišljanje o mehanizmima koji će motivisati zemlje da se obavežu.
Maskin je ukazao na to da nije moguće nametnuti međunarodni mehanizam bez zajedničkog dogovora svih zemalja. Sporazum o smanjenju emisija mora biti dizajniran tako da sve strane vide korist od njegovog potpisivanja. U slučaju klimatskih promena, mehanizam mora biti samosprovodiv, što znači da se mora u interesu samih zemalja da se okupe i postignu dogovor.
Na kraju svog izlaganja, Maskin je dobio Plaketu o izvrsnosti od SANU, a njegovi doprinosi modernoj ekonomskoj teoriji i razumevanju funkcionisanja institucija su neprocenjivi. Njegova teorija mehanizama nudi matematički i institucionalni okvir za prevazilaženje problema kolektivne akcije, što je ključno za uspeh u borbi protiv klimatskih promena. Maskin je izrazio optimizam, verujući da će ljudska domišljatost pronaći rešenja za ove izazove, a to će biti omogućeno zahvaljujući dizajnu mehanizama.
