Uključenje predsednika Aleksandra Vučića na TikTok izazvalo je značajnu pažnju javnosti, otvarajući pitanja o novim metodama političke komunikacije u Srbiji. Ovaj događaj je bio prvi put da je Vučić koristio ovu platformu za direktnu interakciju s građanima, a više od 80.000 ljudi pratilo je „lajv“ u kojem je govorio o različitim temama, uključujući svoj program „Srbija 2035“, mogući dijalog sa opozicijom i razmenu mišljenja sa popularnim jutjuberom Bogdanom Ilićem, poznatijim kao Baka Prase.
Ovaj potez postavlja pitanje da li je Vučićevo uključenje na TikTok deo nove kampanje usmerene ka generaciji Z ili način da neutralizuje kritike opozicije. O fenomenu političara na društvenim mrežama razgovarali su filozofkinja Andrea Jovanović i stručnjak za digitalni marketing Istok Pavlović.
Andrea Jovanović, filozofkinja i autorka podkasta „Lukavstvo uma“, smatra da je Vučićev potez bio strateški promišljen, povlačeći paralelu sa Donaldom Trampom, koji je bio pionir u korišćenju društvenih mreža za mobilizaciju birača. Tramp je, kao autsajder, razumeo moć digitalnih platformi, što su kasnije usvojili mnogi pokreti i pojedinci.
„U slučaju našeg predsednika, dodatna je važnost jer su protesti u prethodnih godinu i po dana predvođeni mladima, koji su lice tih protesta. Smatram da je pametno što je Vučić izabrao TikTok i odlučio da razgovara s njima,“ naglašava Jovanović, ističući mogućnosti koje internet nudi u odnosu na tradicionalne medije.
Međutim, ona upozorava i na mračnu stranu društvenih mreža, posebno za mlade koji ne poznaju svet bez interneta. Iako te platforme deluju kao prostor slobode, one su istovremeno i poligon za psihološke probleme i mašine za plasiranje ideologije koja deluje kao lični stav.
„To je idealna mašina za rađanje propagande koja se ne prepoznaje kao ideologija. Bilo kakva misao koja se tiče politike deluje autentično i organski,“ objašnjava Jovanović.
Poseban segment njenog izlaganja odnosio se na način na koji je Vučić pristupio mladima – ne sa pozicije autoriteta, već sa dozom samoironije i priznavanjem generacijskih razlika. Prihvatanjem šala na svoj račun, on je zapravo razoružao kritiku.
„Kada preuzmete reči i izgovorite ih, one gube polovinu svoje snage. Govoriti njihovima jezikom stvara empatiju,“ zaključuje Jovanović, dodajući da je razgovor sa Bakom Prasetom simbolički važan jer u svetu interneta gotovo da ne postoji negativan publicitet.
Istok Pavlović, stručnjak za digitalni marketing, analizirao je tehničke aspekte ovog nastupa, posebno fenomen komentara sa brojem „6 7“ (six seven) koji su dominirali u prvim minutima prenosa. Ovaj broj nije bio slučajan – predstavljao je signal „domaćeg terena“.
„To je takozvani ‘in-group language’, interni jezik grupe. Mladi doživljavaju TikTok kao svoju zajednicu gde imaju svoj narativ i jezik,“ objašnjava Pavlović.
Pavlović smatra da je ključni momenat bio trenutak kada je Vučić dozvolio da mu prikazuju „mimove“ o njemu. Gledajući i komentarišući te sadržaje, predsednik je izvršio dekonstrukciju humora koji je do tada služio za ismevanje.
„Reference koje su deo kolektivne kulture on je ponovio, a kada ih nosilac mima izgovori, postaju neutralizovane i manje značajne,“ ističe Pavlović.
Zaključak stručnjaka je da je Vučićev ulazak u digitalnu sferu bio uspešan jer je poštovao jedinu valutu koja na TikToku vredi – brojke. U svetu gde se uspeh meri pregledima i lajkovima, postizanje rezultata koji dostižu samo najveće zvezde te platforme donelo mu je određenu vrstu poštovanja, čak i od onih koji ga politički ne podržavaju.
„U toj subkulturi je samo broj pregleda bitan. Dokazao je da može da uđe i napravi dobar rezultat kao neko ko je nov u tome, i time dobio rispekt,“ zaključuje Pavlović.
