Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Aleksandar Mitić, komentarisao je važnost prisustva predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, na samitu u Pekingu, kao i sastanke sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i kineskim liderom Si Đinpingom. Mitić je istakao da je podrška Rusije i Kine Srbiji u Savetu bezbednosti veoma značajna, posebno u kontekstu teritorijalnog integriteta i pitanja Kosova i Metohije. On je napomenuo da očekuje reakcije iz Brisela na Vučićevo učešće na samitu, ali ne očekuje tako oštre kao što su bile nakon proslave 9. maja u Moskvi.
Mitić je rekao da je Vučić „na pravom mestu“ u Pekingu, kao što je bio i u Moskvi. On je podsetio na značaj koji su srpski, kineski i ruski narodi imali u borbi protiv fašizma, naglašavajući da je važnost obilježavanja 80. godišnjice pobede nad ovim ideologijama. Mitić je takođe naglasio da je podrška Rusije i Kine ključna za krizu u Bosni i Hercegovini, kao i za status Republike Srpske, gde su obe zemlje jasno izrazile podršku poštovanju Dejtonskog sporazuma.
Govoreći o ekonomskim aspektima saradnje, Mitić je istakao da je Kina trenutno najveći investitor u Srbiji, a da su tri od pet najvećih kompanija koje izvoze iz Srbije kineske. On je naglasio važnost energetske i infrastrukturne podrške koju Srbija dobija od Kine. Mitić je dodao da je saradnja između Srbije i Kine na izuzetno visokom nivou, što iritira Brisel, s obzirom na to da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, postajući jedina država u Evropi koja to nije učinila.
On je takođe napomenuo da očekuje da reakcije iz EU neće biti toliko kritične kao nakon posete Moskvi, jer je Peking drugačiji kontekst. Mitić je govorio i o intenziviranju odnosa između Rusije i Kine, koje su se dodatno ojačale nakon NATO agresije na SRJ 1999. godine. Prema njegovim rečima, to je bilo ključno za shvatanje opasnosti unipolarnog sveta pod dominacijom SAD-a.
U analizi ruskih i kineskih odnosa, Mitić je istakao da se radi o najsnažnijem partnerstvu na svetu, koje je evoluiralo tokom godina. On je naglasio da su očekivanja Zapada o razdvajanju Putina i Si Đin Pinga ostala neostvarena, što se može primetiti na sastancima kao što su oni u Moskvi i Pekingu. Mitić je ukazao na to da saradnja između Rusije i Kine beleži ekonomski rast, uprkos zapadnim sankcijama i ratu u Ukrajini, gde je razmena između dve zemlje porasla sa 100 na više od 250 milijardi dolara.
Osim toga, Mitić je govorio o multipolarnim institucijama kao što su BRICS i Šangajska organizacija za saradnju, koje su se razvijale i privlačile nove članice širom sveta. Takođe je napomenuo da je saradnja između Rusije i Kine dovela do proširenja ovih institucija, čime se jača globalna multipolarna struktura.
U zaključku, Mitić je istakao da su odnosi između Rusije i Kine postali stabilni i da je ovo partnerstvo ključno za buduće međunarodne odnose. Njihovo strateško partnerstvo doprinosi stvaranju multipolarnog sistema, koji se suprotstavlja unipolarnim težnjama Zapada. Ovi odnosi se temelje na uzajamnom poštovanju i interesima, što ih čini jedinstvenim u savremenom svetu.
