Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je danas novo gostovanje na TV Pink-u, gde je govorio o različitim temama, uključujući i međunarodne odnose i događaje u svetu. U razgovoru je povezao objavljivanje dokumenata o Džefriju Epstinu, osuđenom pedofilu, sa predstojećim napadom na Iran, koji, prema njegovim rečima, može uslediti u naredna 48 sati. Ove tvrdnje su izazvale brojne reakcije medija u regionu.
Vučić je istakao da je globalna situacija postala sve nestabilnija i naglasio važnost opredeljenja Srbije za mir. „Očekujem napad na Iran u narednih 48 sati. Iako će neki razlozi možda delovati besmisleno, oni će ubrzati određene stvari“, rekao je Vučić, dodajući da je obelodanjivanje novih informacija o Epstinu deo šireg konteksta. Ove izjave su izazvale pažnju i kritiku, a regionalni mediji su se fokusirali na Vučićevo predviđanje.
Portal Slobodna Bosna naslovio je članak rečima „VUČIĆ U EPIZODI ‘NE BIH DA ŠIRIM PANIKU’“, dok je sarajevsko Oslobođenje prenelo Vučićevu izjavu o napadu na Iran uz komentar da ovo predstavlja dodatno uznemirenje javnosti. Oslobođenje je takođe napomenulo da je Vučić odbacio optužbe koje ga povezuju sa aferama poput „Sarajevo safari“, nazivajući ih politički motivisanim napadima.
Podgoričke Vijesti su se osvrnule na Vučićeve optužbe o vezama sa hrvatskim obaveštajnim službama i prevarantom Domagojem Margetićem, koje je istakao kao izvor dezinformacija. U međuvremenu, hrvatski Večernji list je izvestio o Vučićevoj kontroverznoj izjavi, naglašavajući da su njegovi komentari o napadu na Iran naišli na skeptične reakcije javnosti, s obzirom na to koliko „blesavo i glupo to zvučalo“.
Ova situacija je dodatno zakomplikovana nedavnom objavom Ministarstva pravde SAD, koje je pustilo u javnost više od tri miliona stranica istražnih dosijea o Džefriju Epstinu. Ova objava usledila je šest nedelja nakon što je ministarstvo propustilo zakonski rok za objavljivanje dokumenata, što je izazvalo dodatnu pažnju u medijima.
U svetlu ovih događaja, Vučić je pozvao na smirenost, ali je njegov način komunikacije i predviđanja međunarodnih sukoba izazvao sumnju i zabrinutost u domaćoj i stranoj javnosti. Dok se Srbija suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima, predsednikova retorika može doprineti dodatnom polarizovanju i preispitivanju njegove uloge na međunarodnoj sceni.
U zaključku, Vučićeve izjave o napadu na Iran i ponovljene optužbe o korupciji i političkim prevarama otvaraju važna pitanja o stabilnosti regiona i budućnosti srpskog predsedništva, a reakcije medija ukazuju na širok spektar stavova i percepcija u vezi sa njegovim vođstvom.
