Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da razmatra mogućnost kandidature za premijera, u slučaju da istraživanja javnog mnjenja pokažu da bi Srbija mogla da se suoči sa problemima ako on ne bude taj kandidat. Tokom gostovanja na TV Informer, Vučić je naglasio da ne veruje da će postati premijer, ali je ostavio otvorenu mogućnost zavisno od interesovanja građana i rezultata istraživanja.
Vučić je istakao da će biti nosilac izborne liste, ali da će odluka o tome da li će biti prvi na listi zavisiti od njegovih ličnih želja i želja birača. „Ako budem video u istraživanjima da nije neophodno da se kandidujem, onda ću sa radošću podržati nekog drugog“, rekao je Vučić. On je dodao da je ponosan na vođenje stranke od strane Miloša, trenutnog predsednika stranke, i da bi voleo da neko drugi preuzme tu funkciju.
U razgovoru je naglasio da će narod biti obavešten o tome ko će voditi izbornu listu, a očekuje da će se na listi naći veliki broj uglednih intelektualaca i poštovanih ličnosti iz zemlje. „Ko bude želeo na tu listu, dobrodošao je. Ko ne bude želeo, neka ne kukaju kasnije zašto nisu prešli cenzus“, poručio je Vučić.
Pored političkih tema, Vučić je govorio i o svojim kontaktima sa svetskim liderima, ističući da su ti odnosi značajan resurs za Srbiju. „Moje prijateljstvo sa šeikom Muhamedom je veliki resurs ove zemlje, kao i odnosi sa Si Đinpingu i Vladimirom Putinom“, rekao je. Na pitanje o čestitkama koje je primio od Putina povodom Božića, Vučić je potvrdio da je dobio čestitku.
Ova izjava predsednika Vučića dolazi u trenutku kada se u Srbiji javljaju spekulacije o mogućim promenama u vlasti i predstojećim izborima. Njegovo razmatranje kandidature za premijera može se tumačiti kao pokušaj da se zadrži uticaj na političku scenu, posebno u svetlu sve većih pritisaka i zahteva opozicije.
Analitičari ističu da Vučićeva otvorenost prema mogućoj premijerskoj kandidaturi može biti povezana sa potrebom da se konsoliduje vlast i osigura stabilnost unutar stranke, kao i da se odgovori na potencijalne izazove koje bi mogli doneti budući izbori. U tom smislu, njegov pristup da ostavi mogućnost drugima da se kandiduju, ako to bude u interesu stranke i naroda, može biti viđen kao pragmatičan korak.
Osim toga, isticanje njegovih veza sa stranim liderima može biti deo strategije za jačanje pozicije Srbije na međunarodnoj sceni, posebno u trenucima kada se suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske i političke pritiske.
Vučićev fokus na istraživanja javnog mnjenja takođe naglašava važnost percepcije javnosti u njegovim budućim političkim odlukama. U savremenoj političkoj areni, sposobnost političara da reaguje na raspoloženje birača postaje sve važnija, te je Vučićeva spremnost da prilagodi svoje ambicije u skladu sa tim signalima pokazatelj njegove svesti o dinamici savremenih izbora.
Sve ovo ukazuje na kompleksnu političku situaciju u Srbiji, gde se nadmetanje između vlasti i opozicije, kao i unutrašnji sukobi unutar stranaka, nastavljaju. Očekivanja su visoka, a Vučićeva sposobnost da zadrži kontrolu nad situacijom i dalje ostaje ključna tema u analizi političkih kretanja u zemlji. U ovom kontekstu, njegov stav o kandidaturi za premijera može biti viđen kao deo šire strategije da se osigura stabilnost i kontinuitet vlasti, ali i kao odgovor na promenljive političke okolnosti koje oblikuju srpsko društvo.
