U Srbiji su nedavno stupili na snagu zakoni koji značajno ograničavaju rad specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, koje se bavi istragama nekoliko važnih slučajeva koji uključuju i neke ministre. Ovi zakoni, poznati kao „antitužilački zakoni“ ili tzv. Mrdićevi zakoni, izazvali su oštru kritiku Evropske unije, koja ih je ocenjivala kao „ozbiljan korak unazad na evropskom putu Srbije“ i zatražila njihovo zamrzavanje i izmene.
Zakoni su potpisani od strane predsednika Aleksandra Vučića i usvojeni po ubrzanoj proceduri krajem decembra, bez javne rasprave i konsultacija sa Evropskom unijom, što je uobičajena praksa za zemlje kandidate za članstvo. Predviđaju premeštaj velikog broja tužilaca iz specijalnog tužilaštva u redovno, a vlasti tvrde da je cilj povećanje efikasnosti i pravičnosti u radu ovih struktura.
Međutim, pravnici i protivnici ovakvih odluka upozoravaju da će smanjenje ovlašćenja specijalnog tužilaštva ozbiljno ograničiti njegovu samostalnost i nezavisnost, što može negativno uticati na istrage, posebno one koje su od velikog javnog interesa. Među najvažnijim slučajevima koji su u istražnom procesu su tragedija u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba usled urušavanja nadsteršnice na Železničkoj stanici, i „slučaj Generalštaba“, u kojem se optužuju bivši i aktuelni ministri zbog nezakonitog uklanjanja statusa kulturnog dobra.
U slučaju tragedije u Novom Sadu, optužbe su podignute protiv dva bivša ministra i više visokih zvaničnika, dok se u slučaju Generalštaba nalazi aktuelni ministar kulture, Nikola Selaković, koji je blizak saradnik predsednika Vučića. Pre nego što su zakoni usvojeni, Vučić je više puta kritikovao specijalno tužilaštvo, nazivajući ih „korumpiranom bandom“ i optužujući ih da rade protiv države po instrukcijama sa strane.
Nakon usvajanja zakona, Evropska unija je pokušala da interveniše. Šef srpskog Ministarstva pravde, Nenad Vujić, potvrdio je da su visoki predstavnici EU insistirali na neprimeni zakona, ali je on taj predlog odbio. Izjavio je da je „nemoguće zaustaviti primenu zakona“ i da to ne može učiniti ni ministar, ni vlada, ni predsednik, i dodao da bi eventualne korekcije mogle biti razmatrane samo ako Venecijanska komisija iznese značajne primedbe.
I pored oštrih prigovora i upozorenja EU, Vučić je potpisao sporne zakone, što je izazvalo dodatne tenzije u odnosima Beograda i Brisela. Ova situacija se može smatrati ozbiljnim korakom unazad za Srbiju na njenom putu ka evropskim integracijama, a stručnjaci se plaše da će ovakvi potezi dodatno zakomplikovati odnose između Srbije i Evropske unije.
U svetlu ovih događaja, mnogi analitičari ukazuju na to da će ograničavanje rada specijalnog tužilaštva imati dugoročne posledice na pravosudni sistem u Srbiji, ali i na percepciju Srbije u međunarodnoj zajednici. Kritičari ističu da bi ovakvi zakoni mogli da podstaknu dodatne sumnje u borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, što je jedno od ključnih pitanja za EU pri proceni napretka Srbije ka članstvu.
U zaključku, usvajanje „antitužilačkih zakona“ u Srbiji predstavlja značajan izazov za vladavinu prava i nezavisnost pravosudnog sistema, a reakcije međunarodnih tela, kao što je Evropska unija, ukazuju na potencijalne posledice po odnose Srbije i EU. Ova situacija će sigurno biti predmet pažnje i daljih analiza kako se situacija bude razvijala.
