U Španiji, talas ekstremnih vrućina, koji je korespondirao sa razornim požarima, doveo je do tragičnih posledica. Tokom samo dve nedelje, preminulo je 1.149 ljudi, što je rezultat kombinacije visoke temperature i šumskih požara koji su zahvatili skoro 400.000 hektara šume. Ova površina predstavlja najveću oblast pogođenu vatrom u poslednjih dvadeset godina. Prema preliminarnim podacima Zdravstvenog instituta Karlos III, u poređenju sa istim periodom prošle godine, broj smrtnih slučajeva povećan je za 40 odsto.
Ove godine, zabeleženo je 2.635 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, od kojih je skoro polovina, tačnije 1.149, zabeležena tokom toplotnog talasa koji je počeo 3. avgusta i završio se nedavno. Ovaj talas vrućine je jedan od najdužih u poslednjih 50 godina i imao je ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva. Sistem praćenja „MoMo“ Zdravstvenog instituta Karlos III analizira dnevnu smrtnost i u odnosu na istorijske trendove utvrđuje da je porast smrtnih slučajeva tokom ovih 16 dana direktno povezan sa ekstremnim temperaturama.
Iako ovaj sistem ne može da utvrdi apsolutnu uzročnost, brojke koje su prikupljene predstavljaju najbolju dostupnu aproksimaciju uticaja klimatskog fenomena na zdravlje ljudi. Ekstremne vrućine su takođe pogodovale širenju šumskih požara, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema Evropskom informacionom sistemu o šumskim požarima (EFFIS), u Španiji je do sada u 2025. godini izgorelo 382.600 hektara, što je površina ekvivalentna veličini ostrva Majorka. Ova brojka predstavlja najveći zabeleženi broj požara, više od četiri puta veća od proseka za period od 2006. do 2024. godine. Samo u jednom danu, izgorelo je 38.000 hektara, što je skoro ista površina koja je gorela tokom cele 2024. godine.
Najpogođeniji regioni uključuju Ekstremaduru, Galiciju i Kastilju i Leon, gde su putevi bili zatvoreni, a železnički saobraćaj prekinut. Čak je i deonica Kamino de Santijago, duga 50 kilometara, bila blokirana zbog požara. U svetlu ovih događaja, španska Nacionalna agencija za sprečavanje požara (Aemet) proglasila je kraj toplotnog talasa i predvidela pad temperature uz povećanje vlažnosti, što bi moglo pomoći u naporima suzbijanja požara.
Alfonso Fernandez Manueko, predsednik regionalne vlade Kastilje i Leona, izjavio je da je trend povoljan i da je situacija bolja nego pre nekoliko dana. „Frontovi i požari se stabilizuju, nijedan grad više nije ugrožen“, rekao je on.
Španski premijer Pedro Sančez najavio je da će Vlada u utorak proglasiti vanredno stanje u oblastima pogođenim šumskim požarima, posebno u regionu Ekstremadura, u okolini mesta La Granja u pokrajini Kaseres. Ova odluka će omogućiti usmeravanje pomoći za obnovu i podršku pogođenim zajednicama.
Ova situacija u Španiji nije izolovana i odražava šire globalne trendove klimatskih promena koje dovode do povećanja učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih pojava. Takođe, naglašava potrebu za efikasnijim strategijama upravljanja prirodnim resursima i hitnim odgovorima na klimatske krize.
S obzirom na sve izazove sa kojima se suočava Španija, kao i mnoge druge zemlje širom sveta, važno je da se preduzmu hitne mere kako bi se zaštitili ljudi i priroda od daljih posledica klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova. U narednim mesecima, ključno će biti pratiti razvoj situacije, kao i implementaciju strategija za ublažavanje efekata budućih klimatskih kriza.
