Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je malo verovatno da će do susreta ruskog lidera Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ikada doći. On je naglasio da prepreke nisu samo teritorijalne, već i lične, duboko političke i gotovo nepremostive. Tramp je ilustrovao situaciju koristeći analogiju „dva deteta na igralištu koja se mrze, tuku i ne žele da prestanu sve dok se sama ne umore“, ističući da je rat u Ukrajini postao sukob bez spremnosti za dogovor, koji se zasniva na iscrpljivanju i krvoproliću.
Tramp je otvorio mogućnost angažovanja američkih aviona kao deo šire evropske inicijative za očuvanje mira, ali je naglasio da to ne bi podrazumevalo slanje američkih kopnenih trupa na teritoriju Ukrajine. Ideja o angažovanju američkih aviona dobila je novo značenje nakon njegovih izjava, a vojni analitičari smatraju da bi kontrola neba značajno doprinela očuvanju mira nakon potpisivanja dogovora. Američka avijacija ima kapacitete za brzo zaustavljanje ruskih ofanziva, ali bi takav potez mogao biti protumačen kao direktna eskalacija sukoba.
Tramp je objasnio da bi Evropa preuzela glavni teret, dok bi SAD pružile podršku iz vazduha, čime bi se očuvala politika „Amerika na prvom mestu“, ali i ispunila politička obaveza doprinosu miru. Prethodni sastanak Trampa i Putina na Aljasci nije doneo konkretne rezultate. Iako je Tramp nastojao da se predstavi kao posrednik, ključna pitanja poput prekida vatre, povlačenja ruskih trupa i statusa okupiranih teritorija ostala su otvorena.
Putin je ponovio da „nove realnosti“ moraju biti priznate, što podrazumeva legalizaciju vojnih dobitaka Rusije. U međuvremenu, šanse za direktni susret između Putina i Zelenskog su sve manje. Izvori bliski Beloj kući navode da Tramp više ne veruje u mogućnost trilateralnog samita, jer su zahtevi Moskve i Kijeva dijametralno suprotni.
Tramp je isključio slanje američke vojske u Ukrajinu za očuvanje mira, ali se pominju privatne vojne kompanije kao opcija. Ove kompanije, koje funkcionišu van zvaničnih vojnih struktura, imaju iskustvo na ratištima širom sveta i mogle bi poslužiti kao most između političkih interesa i vojnih ciljeva, bez formalnog uključivanja SAD u rat. Međutim, ovakav scenario otvara pitanja kontrole i odgovornosti, jer bi sudbina mira bila prepuštena grupama koje se prvenstveno vode profitom.
Front u Ukrajini ostaje aktivan, sa stalnim gubicima na obe strane, dok se sve češće koristi izraz „zamrznuta diplomatija“. Rat je u fazi visokog intenziteta, a mir izgleda nedostižan. Tramp je pod sve većim pritiskom američke javnosti i političkih oponenata, jer još uvek nije ispunio predizborno obećanje o brzom završetku rata u Ukrajini.
Sve više se spekuliše da bi Tramp mogao razmotriti angažovanje privatnih vojnih kompanija kao način da održi mir u Ukrajini. Ova strategija bi omogućila SAD da ostanu formalno van rata, a istovremeno pokažu odlučnost u obezbeđivanju uslova za mir. Iako je ovaj scenario politički sporan i rizičan, razmatra se kao poslednje sredstvo u rukama predsednika koji želi da ispuni obećanja data biračima.
U zaključku, situacija u Ukrajini ostaje kompleksna i neizvesna, sa rastućim tenzijama između ključnih aktera. Trampova strategija i dalje se razvija, dok se svet suočava sa jednim od najizazovnijih sukoba u savremenoj istoriji. Suočavanje sa ličnim antipodima i političkim preprekama čini svaki pokušaj mira sve težim, a ishod ostaje neizvestan.
