U malom banatskom selu Ilandži, koje se nalazi na pola puta između Pančeva i Vršca, živi Teodora Jovanov, mlada poljoprivrednica od 24 godine. U ovom selu, sa samo 600 stanovnika, većina ljudi se bavi poljoprivredom, ali Teodora se ističe zbog svojih postignuća i posvećenosti ovom poslu. Ima master diplomu iz inženjerskog menadžmenta u agro biznisu i od malena je aktivna na porodičnom gazdinstvu, gde je stekla značajno iskustvo.
Teodora naglašava da je traktor vozila od malih nogu i da nikada nije napustila svoje selo, čak ni tokom školovanja. Njena ljubav prema porodici i poljoprivredi je bila presudna za njen ostanak u Ilandži. „Mama me je gurnula u poljoprivredu i podržavala me tokom mog odrastanja“, ističe ona.
Kada je reč o vožnji, Teodora sa osmehom tvrdi da podjednako dobro vozi traktor, automobil i kombajn. Porodica Jovanov se tradicionalno bavila ratarstvom, uzgajajući kukuruz, uljanu repicu i suncokret, ali već pet godina sade paradajz, što je njihov novi izazov.
Iako nemaju sistem za navodnjavanje, Teodora planira da nađe sredstva putem konkursa kako bi poboljšala uslove za uzgoj. „Proizvodimo paradajz i deo prerađujemo u sok. Sve to sami radimo, što doprinosi kvalitetu našeg proizvoda“, ponosno naglašava Teodora. Na godišnjem nivou, njihovo gazdinstvo proizvede oko 10.000 litara soka od paradajza, koji se prodaje širom Vojvodine, uglavnom putem preporuka.
Pored uspeha, Teodora svesno ističe i izazove sa kojima se suočavaju poljoprivrednici. „Jedna loša odluka može imati dugoročne posledice na celokupno gazdinstvo“, upozorava ona, dodajući da je ljubav prema radu ono što ih pokreće. Danas, zahvaljujući modernoj mehanizaciji, rad u poljoprivredi je postao lakši i manje naporan, a Teodora smatra da je sada moguće raditi i po osam sati u klimatizovanim traktorima sa navigacijom.
Teodora ima važnu poruku za mlade koji razmišljaju o ostanku u poljoprivredi: „Strah je najveći neprijatelj. Iako ponekad dolaze teške godine, ništa ne pruža zadovoljstvo kao biti svoj gazda. Pokušavala sam da radim kancelarijski posao, ali sam se uvek vraćala u suzama. Osećaj postignuća u poljoprivredi je neprocenjiv.“
Ona se ponosi i trenutkom kada je, sa samo 21 godinom, nabavila novi traktor preko IPARD programa. Taj trenutak je za nju bio simbol uspeha i lične borbe, što je dodatno motiviše da nastavi sa radom na gazdinstvu.
Ilandža, kao malo selo, pruža Teodori i njenoj porodici jedinstvenu priliku da se povežu sa prirodom i tradicijom. Njena priča je inspiracija za mlade ljude koji razmišljaju o povratku na selo i o mogućnostima koje im poljoprivreda može pružiti. Teodora Jovanov je pravi primer da uz trud i posvećenost, i u izazovnoj poljoprivrednoj sredini, možete postići velike stvari i biti ponosni na svoj rad.
