Vojnici u Beninu, zapadnoafričkoj državi, obavestili su javnost putem nacionalne televizije da su svrgnuli predsednika Patrisa Talona i preuzeli vlast. Ova situacija je izazvala zabrinutost, dok zvaničnici bliski predsedniku tvrde da je on u dobrom stanju i da mala grupa vojnika ne uživa podršku regularne vojske. U međuvremenu, francuska ambasada je izvestila o pucnjavi u blizini predsedničke rezidencije u glavnom gradu Kotonuu, gde se takođe nalazi sedište vlade.
Vojnici su u svom saopštenju najavili suspenziju Ustava, kao i zatvaranje svih kopnenih granica i vazdušnog prostora zemlje. Ministar spoljnih poslova Benina, Šegun Adžadi Bakari, izjavio je za agenciju Rojters da je situacija pod kontrolom i da veći deo vojske ostaje lojalan, dok je dodatno istakao da mala grupa vojnika kontroliše samo televiziju i da su grad i zemlja bezbedni.
Helikopteri su viđeni iznad Kotonua, a mnoge ulice su blokirane sa značajnim prisustvom vojske. U ovom trenutku, francuska i ruska ambasada su pozvale svoje državljane da ostanu u zatvorenom prostoru radi sopstvene bezbednosti, dok je američka ambasada savetovala građane da izbegavaju Kotonu, posebno u blizini predsedničkog kompleksa.
Predsednik Komisije Afričke unije, Mahmud Ali Jusuf, osudio je pokušaj vojnog puča u Beninu, pozivajući na poštovanje Ustava. U saopštenju vojnika, potpukovnik Tigri Paskal je imenovan za vođu vojnog prelaznog saveta, a vojnici su svoje postupke opravdali kritikama na račun Talonovog upravljanja zemljom.
Vojska je naglasila da se svečano obavezuje da će narodu Benina vratiti nadu u novu eru, u kojoj će preovladavati bratstvo, pravda i rad. Talon, koji ima 67 godina, smatra se saveznikom Zapada i planira da se povuče naredne godine po isteku svog drugog mandata, dok su izbori zakazani za april.
Patris Talon, poznat kao „kralj pamuka“, došao je na vlast 2016. godine i obećao je da neće tražiti treći mandat, podržavajući ministra finansija Romualda Vadanjija kao svog naslednika. Njegove pristalice ga hvale zbog ekonomskog razvoja, ali njegova vlada se suočava sa kritikama zbog gušenja opozicije. U oktobru, izborna komisija je zabranila kandidaturu glavnog opozicionog kandidata, uz obrazloženje da nije imao dovoljan broj sponzora.
Prošlog meseca, poslanici su usvojili više ustavnih amandmana, među kojima je i formiranje drugog doma parlamenta – Senata. Mandati izabranih zvaničnika su produženi sa pet na sedam godina, ali je ograničenje predsedničkog mandata na dva ostalo na snazi. Ovaj navodni puč u Beninu dogodio se nešto više od nedelju dana nakon što je Umaro Sisoko Embalo svrgnut sa funkcije predsednika u susednoj Gvineji Bisao.
U poslednjim godinama, u Zapadnoj Africi došlo je do više državnih udara, uključujući Burkina Faso, Gvineju, Maliju i Niger, što je povećalo strahovanja da bi bezbednosna situacija u regionu mogla dodatno da se pogorša. Rusija je poslednjih godina ojačala veze sa zemljama Sahela, kao što su Burkina Faso, Malije i Niger, koje su napustile zapadnoafrički blok ECOWAS i formirale sopstveni savez – Alijansu država Sahela.
Prema izveštajima BBC Monitoring službe, vest o navodnom puču pozdravili su brojni proruski influenseri na društvenim mrežama. Benin, bivša francuska kolonija, dugo se smatrao jednom od stabilnijih demokratija u Africi. Iako je zemlja jedan od najvećih afričkih proizvođača pamuka, ona takođe spada među najsiromašnije države sveta, suočavajući se sa porastom džihadističkih aktivnosti, jer se grupe povezane s Islamskom državom i Al kaidom šire ka jugu.
