Gradske vlasti francuske prestonice, Pariza, pokrenule su jedinstveni program koji omogućava Parižanima da osvoje grobnu parcelu na prestižnim grobljima, među nekim od najpoznatijih umetnika. Naime, ponuđeno je 10 grobnih parcela na grobljima Per-Lašez, Monparnas i Monmartr, koja su dom nekih od najvećih ličnosti u istoriji umetnosti i kulture, uključujući pevača Dorsa, Džima Morisona, pisca Oskara Vajlda i legendarne Edit Pjaf. Cena svake parcele iznosi 4.000 evra, a dobitnici će morati da obnove nadgrobni spomenik na parceli.
Ovaj program je deo šire strategije gradske uprave da omogući Parižanima da budu sahranjeni u svom gradu, dok se istovremeno poštuju uspomene na preminule. Odluka o uvođenju ovakvog aranžmana došla je usled sve veće potražnje za grobnim mestima, s obzirom na to da su groblja u Parizu uglavnom popunjena od početka 20. veka. Gradske vlasti se nadaju da će ovaj program doprineti i restauraciji nadgrobnih spomenika na poznatim grobljima, koja su postala popularne turističke destinacije.
Na groblju Per-Lašez, pored Morisona, Pjaf i Vajlda, počivaju i drugi značajni umetnici kao što su Marsel Prust i poljski kompozitor Frederik Šopen. Groblje Monparnas je domaćin pisaca poput Žan Pola Sartra, Simone de Bovoar, Semjuel Beketa, kao i pevača Serža Gejnzbur. S druge strane, groblje Monmartr sadrži grobove slikara Edgara Dega, pisca Emila Zole i reditelja Fransoa Trifa.
Prijave za osvajanje grobne parcele mogu podneti isključivo osobe koje trenutno žive u Parizu. Gradsko veće je odlučilo da pokrene ovaj projekat nakon što su mnogi pokazali interesovanje za sahranu na ovim prestižnim mestima. Izvlačenje dobitnika planirano je za januar naredne godine.
Ipak, dobitnici će se suočiti s dodatnim troškovima, jer osim obnove spomenika, moraće platiti i zakup parcele na period od 10, 30 ili 50 godina, čija cena varira od 976 do 5.260 evra. Ova inicijativa predstavlja ne samo način da se obezbede grobna mesta, već i način da se očuva kulturno nasleđe i sećanje na neke od najznačajnijih ličnosti u istoriji umetnosti.
Ova odluka je izazvala različite reakcije, od entuzijazma do kritike, ali je nesumnjivo otvorila novu diskusiju o značaju grobnih mesta i njihovoj ulozi u kulturi i identitetu Pariza. U svetlu sve veće urbanizacije i smanjenja raspoloživih prostora, ovakvi programi mogu pružiti rešenje za probleme s kojima se suočavaju mnogi gradovi, ne samo u Francuskoj, već i širom sveta.
Zanimljivo je da su groblja u Parizu postala popularne turističke destinacije, privlačeći posetioce iz celog sveta koji žele da odaju počast velikim umetnicima i ličnostima koje su oblikovale istoriju. Ovaj program može dodatno povećati interesovanje za ovakve lokacije, dok istovremeno pruža priliku lokalnim stanovnicima da budu deo bogate kulturne baštine svog grada.
U zaključku, gradske vlasti Pariza su osmislile inovativan način da reše problem nedostatka grobnih mesta, istovremeno čuvajući sećanje na preminule umetnike i omogućavajući Parižanima da budu sahranjeni među njima. Ovaj program ne samo da će doprineti očuvanju kulturnog nasleđa, već će i stvoriti priliku za nove generacije da se povežu s bogatom istorijom svog grada.
