U Buenos Ajresu su danas objavljene vesti o puštanju oko 40 političkih kritičara iz zatvora u Nikaragvi. Ovu informaciju su potvrdili dvojica nikaragvanskih političkih aktivista, koji su istakli da su oslobođeni zatvorenici podložni kućnom pritvoru i da će se redovno javljati policiji.
Ovo oslobađanje dolazi u trenutku kada je međunarodna zajednica sve više zabrinuta zbog ljudskih prava u Nikaragvi, gde su vlasti sprovodile represivne mere protiv opozicije i kritičara režima. Alfredo Gutijeres, koordinator stranke Liberales Nikaragva, koja ima sedište van zemlje, naveo je da je među puštenima i aktivista Alehandro Hurtado. Hurtado je uhapšen u januaru i njegova situacija je bila predmet razmatranja od strane Međuameričke komisije za ljudska prava, koja je pozvala na njegovo oslobađanje.
Oslobađanje političkih zatvorenika dolazi u kontekstu rastućih pritisaka na vladu predsednika Danijela Ortege, koja se suočava sa kritikama zbog kršenja ljudskih prava i suzbijanja slobode govora. U prethodnim godinama, mnogi opozicioni aktivisti, novinari i obični građani su hapšeni pod sumnjom da su kritizovali vlasti ili učestvovali u protestima protiv režima.
Pitanje ljudskih prava u Nikaragvi postalo je posebno aktuelno nakon masovnih protesta 2018. godine, kada su građani izašli na ulice tražeći reforme i smenu vlasti. Od tada su vlasti pojačale represiju, a mnogi su se našli iza rešetaka zbog svojih političkih stavova.
Oslobađanje zatvorenika može biti viđeno kao pokušaj vlade da ublaži međunarodne kritike, posebno s obzirom na to da se bliži izborna godina. Predsednički izbori u Nikaragvi zakazani su za 2024. godinu, a vlasti se suočavaju sa izazovima da obnove legitimitet i povrate poverenje građana.
Međutim, mnogi analitičari upozoravaju da je teško poverovati u iskrenost ovog poteza, s obzirom na dosadašnje postupke vlade. Očekuje se da će međunarodna zajednica nastaviti da prati situaciju i vrši pritisak na vlasti u Nikaragvi da poštuju ljudska prava i slobode.
Ovo oslobađanje zatvorenika može takođe imati uticaj na dinamiku opozicije u zemlji. Očekuje se da će pušteni aktivisti nastaviti da se bore za ljudska prava i demokratiju u Nikaragvi, uprkos rizicima od ponovnog hapšenja ili represije. Njihova borba može inspirisati druge građane da se suprotstave autokratskom režimu i traže promene.
Vlasti u Nikaragvi su ranije odbacivale optužbe o kršenju ljudskih prava, tvrdeći da su hapšenja bila opravdana i da se bore protiv kriminala i terorizma. Međutim, mnogi u zemlji veruju da su ove tvrdnje samo paravan za suzbijanje političkih protivnika.
Međunarodna zajednica, uključujući Organizaciju američkih država (OAS) i različite nevladine organizacije, nastavlja da poziva na slobodu za sve političke zatvorenike i da vrši pritisak na nikaragvanske vlasti da prekinu sa praksom represije.
U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija u Nikaragvi razvijati i da li će oslobađanje aktivista doneti promene u političkom pejzažu zemlje. Građani će i dalje pratiti razvoj situacije, nadajući se da će njihovi glasovi konačno biti saslušani i da će se njihov poziv za demokratske reforme ostvariti.
