Vlasnici automobila Toyota Mirai u Sjedinjenim Američkim Državama odlučili su da pokrenu tužbe protiv ovog poznatog japanskog proizvođača automobila. Njihov glavni argument je da im je prodato vozilo koje je u praksi teško ili gotovo nemoguće koristiti, zbog nedostatka odgovarajuće infrastrukture za dopunu gorivih ćelija na vodonik, koje ovaj model koristi.
Toyota Mirai, koja se na tržištu pojavila kao jedan od pionira u segmentu automobila sa gorivim ćelijama, nudi ekološki prihvatljivu alternativu klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Međutim, iako je tehnologija obećavala, vlasnici su se suočili sa realnošću koja se drastično razlikuje od očekivanja. U mnogim delovima Sjedinjenih Država, posebno u ruralnim ili slabije razvijenim oblastima, infrastruktura za punjenje vodoničnim gorivom praktično ne postoji.
U tužbi koju su podneli, vlasnici ističu da su se suočili sa brojnim problemima prilikom pokušaja punjenja svojih vozila. Mnogi navode da su morali putovati stotine kilometara kako bi pronašli stanicu za punjenje, a neki su se suočili sa situacijama u kojima su stajali ispred pumpi koje su bile van funkcije ili su jednostavno nestale. Ova situacija je dovela do frustracija i dodatnih troškova, i vlasnici smatraju da je Toyota preuzela odgovornost da obezbedi adekvatnu infrastrukturu za svoje proizvode.
Jedan od vlasnika, koji je želeo da ostane anoniman, podelio je svoje iskustvo: „Kupio sam Mirai u nadi da ću doprineti očuvanju životne sredine, ali sam se suočio sa realnošću da ne mogu da ga napunim kada god poželim. U nekim situacijama, čak sam morao da zovem prijatelje da me voze do stanice za punjenje. To nije ono što sam očekivao od automobila koji je koštao toliko novca.“
Zbog ovih problema, vlasnici su odlučili da se udruže i podnesu tužbu, tražeći odštetu i priznanje da je Toyota preuzela obavezu da pruži odgovarajuću infrastrukturu za svoje korisnike. Njihove tvrdnje su podržane izveštajima koji ukazuju na to da je u mnogim delovima zemlje broj stanica za punjenje vodonikom i dalje veoma nizak, a razvoj takvih pumpi napreduje sporije od očekivanog.
U međuvremenu, Toyota je izdvojila svoja sredstva za razvoj i širenje mreže stanica za punjenje, ali kašnjenja u izgradnji i nedostatak ulaganja u ovoj oblasti ostavljaju vlasnike Mirai u teškoj situaciji. Predstavnici Toyote su izjavili da su svesni problema sa infrastrukturom i da rade na unapređenju mreže, ali vlasnici traže brže rešenje.
Osim toga, neki analitičari smatraju da bi ovakve tužbe mogle imati šire implikacije na industriju automobila i budućnost vozila na vodonik. Ako se problemi sa infrastrukturom ne reše, to bi moglo značiti da će potencijalni kupci odustati od kupovine automobila na vodonik u korist električnih vozila koja imaju razvijeniju mrežu punjača.
Vlasnici Mirai takođe ističu da se nadaju da će njihova akcija podstaći Toyotu i druge proizvođače da ozbiljnije pristupe razvoju infrastrukture za vodonična vozila. „Nadam se da ćemo na ovaj način skrenuti pažnju na važnost infrastrukture. Ne možemo imati vozila koja su ekološki prihvatljiva ako nemamo gde da ih napunimo,“ zaključio je jedan od tužitelja.
U svetu gde se ekološke svesti sve više promovišu, pitanje infrastrukture za alternativna goriva postaje ključno za budućnost automobilske industrije. Ako se situacija ne promeni, moglo bi doći do stagnacije u razvoju tehnologije vodoničnih automobila, što bi bila šteta za sve one koji se nadaju zelenijoj budućnosti.
